Ministarstvo pravde demantuje da se ukida uslovni otpust za doživotni zatvor

Ističu da se na savetovanju vodila isključivo stručna rasprava o pomenutom pitanju

Ministarstvo pravde demantovalo je danas da se najnovijim izmenama Krivičnog zakonika (KZ) ukida zabrana uslovnog otpusta za doživotnu robiju, a što je objavio dnevni list  Politika.

- Na 61. savetovanju Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, koje se održava na Zlatiboru od 22. do 24. septembra 2022. godine, predstavnici Ministarstva pravde nisu izneli tvrdnju da će biti ukinuta apsolutna zabrana uslovnog otpusta za doživotni zatvor, već da su izmene i dopune Кrivičnog zakonika, čija je priprema u toku, posledica realizacije aktivnosti iz Revidiranog akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 23 ‒ "Pravosuđe i osnovna prava” i Revidiranog akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 24 ‒ „Pravda, sloboda i bezbednost”. Ističemo da se na savetovanju vodila isključivo stručna rasprava o pomenutom pitanju od strane profesora krivičnog prava, sudija, javnih tužilaca i ostalih učesnika na savetovanju, ali da nije donet zaključak da će biti ukinuta apsolutna zabrana uslovnog otpusta za doživotni zatvor, što će potvrditi i zaključci sa savetovanja koji će biti naknadno objavljeni - stoji u saopštenju Ministarstva pravde.

Preporučujemo

Politika je objavila da će se pored apsolutne zabrane uslovnog otpusta za osuđenike na doživotni zatvor, biti ukinuta najnovijim izmenama Krivičnog zakonika (KZ), a biće promenjena i definicija nužne odbrane, rekla je državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević, otvarajući tradicionalno godišnje savetovanje krivičara na Zlatiboru.

- Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, proširena je definicija nužne odbrane, koja će postojati i u situaciji kada protivpravni napad nije ni započeo, a u cilju otklanjanja opasnosti od predstojećeg protivpravnog napada. Ukida se apsolutna zabrana uslovnog otpusta osuđenih na doživotni zatvor za određena teška krivična dela. Kao posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje dodaje se i invaliditet – kazala je Livija Pavićević.

To su neke od važnijih izmena koje je radna grupa već unela u tekst nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a promene i dopune pripremaju kako u opštem tako i u posebnom delu zakonika. Prema rečima državne sekretarke, javna rasprava mogla bi da počne već krajem ove godine, kada će biti završena radna verzija izmena i dopuna, koja će biti dostupna javnosti na sajtu Ministarstva pravde.

Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović predložila je i da se započne rad na potpuno novom Zakonu o maloletnicima, koji je donet pre 17 godina i nikada nije menjan.

Pomoćnik ministra pravde Vladimir Vinš govorio je o značaju izmena Ustava u oblasti pravosuđa i setu pravosudnih zakona. Najveći izazov bio je kako formulisati uslove za izbor istaknutih pravnika u najviša pravosudna tela.

Tradicionalnom godišnjem savetovanju krivičara na Zlatiboru, koje organizuje Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, prisustvuje više od 300 sudija, tužilaca, advokata i profesora.

Njima su se na svečanom otvaranju obratili prof. dr Stanko Bejatović, predsednik udruženja, zatim sudije Ustavnog suda Srbije prof. dr Dragana Kolarić i prof. dr Milan Škulić, predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda Bata Cvetković, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, predsednica Prekršajnog apelacionog suda Leonida Popović, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Dragoslav Ljubičanović, a ispred misije OEBS-a Nataša Novaković.

Tema ovogodišnjeg savetovanja krivičara su „Vaninstitucionalne mere, pojednostavljene forme postupanja i drugi krivičnopravni instrumenti reakcije na kriminalitet i pozitivno kazneno zakonodavstvo (ispunjena očekivanja ili ne?).

U nastavku rada raspravljaće se o tome kakvi su efekti kazne kućnog zatvora i mere kućnog pritvora, kako se u praksi primenjuje sankcija rada u javnom interesu, načelo oportuniteta krivičnog gonjenja, sporazum o priznanju krivičnog dela i drugi pojednostavljeni postupci koji su u proteklim decenijama izmenili naše krivično zakonodavstvo.

(Telegraf.rs)