Istražujemo: Šta će biti u slučaju "ubistva na šinama" i da li će Veljko Belivuk odgovarati pred sudom?

Osnovni cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osuđen. Međutim, zabrana ponovnog suđenja za istu stvar može u praksi da dovede do situacije da krivac ostane na slobodi čak iako se naknadno pronađu dokazi, jer je već pravnosnažno bio oslobođen usled nedostatka dokaza

Veljko Belivuk bio je osumnjičen, a potom oslobođen u slučaju ubistva Vlastimira Miloševića, koje je poznato i kao ubistvo na šinama. Kako je u tom slučaju donesena oslobađajuća presuda, čak i u slučaju pronalaska novih dokaza, koji ukazuju na njegovu krivicu, Belivuku neće moći ponovo da se sudi.

Kako objašnjava Telegrafov izvor u tuilaštva, ova pojava ne može da se okarakteriše kao falinka pravosudnog sistema. Jednom čoveku za isto delo jednostavno ne može da se sudi dva puta.

Preporučujemo

- Ni u jednom pravnom sistemu nećete naći da neko dva puta odgovara za isto krivično delo. S tim što može da se desi da se pojave nove okolnosti koje bitno mogu da utiču na presudu koja je već prethodno doneta, u tom slučaju može ponovo da se sudi - kaže naš izvor..

Kako dodaje, u pitanju moraju da budu potpuno nove okolnosti koje do tada nisu iznošene pred sud.

- Na sudu je da proceni te okolnosti. Da bi se uzele u obzir, moralo bi da se desi da nikada nisu ispitane. U tom slučaju se traži vanredni pravni lek koji može da podnese punomoćnik, odnosno branilac okrivljenog. U ovom slučaju verovatno ne bi, jer je u pitanju oslobađajuća presuda, ali bi tužilac, ukoliko bi došao do nekih saznanja koja bi, da su postojala u to vreme kada se održavalo suđenje, bila osuđujuća, mogao da traži ponovno suđeno - dodaje.

Ističe da institut "Ne bis in idem" u pravnom sistemu Srbije, kao i u evropskim zemljama, a i šire, ne dozvoljava suđenje istom licu za isto krivično delo.

Osnovni cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osuđen. Međutim, zabrana ponovnog suđenja za istu stvar može u praksi da dovede do situacije da krivac ostane na slobodi čak iako se naknadno pronađu dokazi, jer je već pravnosnažno bio oslobođen usled nedostatka dokaza.

Ovo načelo deluje samo ukoliko postoji pravnosnažna odluka, a to može biti presuda ili rešenje o obustavi krivičnog postupka. Pravnosnažna sudska odluka ne može da se pobija odnosno da se "napada" redovnim pravnim lekovima jer je pravo na žalbu već iskorišćeno.

Postupak se ne može ponovo voditi ni u istoj niti u drugoj državi, kao ni pred međunarodnim sudom.

(Telegraf.rs)