Za 24 sata Čedomir i Ljubiša sekirom posekli 4 žene: Jedna je umrla u krevetu, dve imaju nagnječenje lobanje

Blaženka je 7 žena koja je ubijena u julu, a 19 od početka godine u Srbiji

Blaženku J. (39) iz Batajnice u subotu uveče ubio je sekirom suprug Čedomir J. (43), a samo 24 sata kasnije Ljubiša L. (57) u Beloj Palanci sečivom pokušao da presudi supruzi Vesni (55), njenoj sestri (57) i tašti (78).

Preporučujemo

Zanimljivo je što su i jedan i drugi nasilnik za okolinu bili "mirni i pošteni domaćini". Policija nije imala prijave za nasilje ni za jednu ni za drugu porodicu.

Prema poslednjim informacijama, lekari u Nišu se bore za život Vesni L. i njenoj sestri, dok im je majka zadobila samo posekotine.

Ljubiša iz Bele Palanke uhapšen je u nedelju uveče i on će danas biti izveden pred tužioca. Na teret mu se stavlja krivično delo pokušaj ubistva.

Motiv zbog kog je potegao sekiru na tri žene još nije poznat.

Što se tiče slučaja iz Batajnice Blaženka J. ubijena je nakon što je ,nezvanično, mužu saopštila da želi da se razvede.

Ona je bila zaposlena u porodilištu kao babica, dok je on radio u Nemačkoj.

Blaženka je 7 žena koja je ubijena u julu, a 19 od početka godine u Srbiji.

U poslednjih 12 godina ubijene 353 žene

Prema podacima Autonomnog ženskog centra, u poslednjih 12 godina u Srbiji su 353 žene ubijene od strane partnera ili člana porodice. Podatke prikupljaju iz medija, budući da su oni javno dostupan izvor informacija, a potom proveravaju sa nadležnim institucijama. Treba imati na umu da je moguće da je broj ubijenih žena i veći, budući da verovatno ne dospeju svi slučajevi u medije, kao i da nije moguće utvrditi koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja.

- Od početka godine mediji su izvestili o 26 smrti žena od toga je 18 žena ubijeno u porodično-partnerskom kontekstu, a zabeleženo je još šest slučajeva izvan porodično-partnerskog konteksta, dok su u tri slučaja nadležne institucije utvrdile da se ne radi o nasilnoj smrti. Naime, jedna žena je umrla prirodnom smrću - ali je živela sama pa se ispitivalo da li je možda reč o nasilnoj smrti. Jedna žena umrla je usled slučajnog požara kada je grejalica zahvatila zavesu, dok je jedna žena izvršila samoubistvo, ali nije bilo ranijih prijava za nasilje u porodici - objašnjava za Telegraf.rs Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Kako objašnjava, teško je govoriti o tome da li postoji porast ubistava, ali istraživanja pokazuju da dolazi do porasta u julu.

- Ako se sećate slučaja u Žitištu 2016. godine, to je bilo baš u julu. U nekim mesecima bude više, u nekim manje ubistava, tako da broj na kraju bude isti. Svaki femicid je brutalan na svoj način. Najčešće korišćeno oružje je nož, u 30 do 40 odsto slučajeva, kao i vatreno oružje u istom procentu. To je statistika koja je svake godine ista. Ono što je karakteristično je da je nož predmet koji može da se nađe u domaćinstvu, te često postaje oružje, a kada je u pitanju vatreno oružje treba imati u vidu ratnu prošlost Srbije i konflikte zbog čega imamo veliko prisustvo legalnog i nelegalnog vatrenog oružja, koje se koristi za nasilje prema ženama i ima posledice kakve ima - dodaje Lacmanović.

Ističe da je Autonomni ženski centar pre nekoliko dana dobio anonimnu prijavu o ubistvu jedne žene o kojem nijedan medij nije izvestio.

- Često naglašavam da mi podatke prikupljamo na osnovu medijskih izveštaja, tako da, ako neki slučaj nije dospeo u medije, mi ne možemo da dođemo do njih. Najmanje je ubijen ovoliki broj žena koji se spominje, a koliko ih još ima, to ne znamo. Pitanje je i koliko žena umre od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. Istraživanjem smo otkrili, tako što smo tri godine čekali da dobijemo sve odgovore nadležnih institucija, da su sinovi pretukli majku. Ona je preminula nakon 10 dana i taj slučaj je u međuvremenu otkriven, a oni su osuđeni samo za nasilje u porodici, čak ne ni za nasilje sa smrtnim ishodom. Veštaci su utvrdili da je ona umrla od starosti i bolesti. Ako je to tačno, zašto nije umrla 10 dana pre toga, već nakon što je prebijena. Zastrašujuće je da je postupak prikupljanja dokumentacije trajao tri godine, a da su nasilnici bili u zatvoru dve godine. Oni su već bili na slobodi dok smo mi dobili sve podatke - objašnjava.

(Telegraf.rs)