Forenzičar i heroj s Dunava o Perišu: Temperatura vode je bila od 1 do 3 stepena, niko to ne može da istrpi
Forenzičar Časlav Ristić kazao je da bi danas trebalo da imamo rezultat DNK analize, što se i desilo nakon objave ovog teksta, i odmah će se utvrditi i uzrok smrti, a toksikološke analize će se čekati nekoliko nedelja
Posle 139 dana osvanula je vest od koje su svi strepeli. U Dunavu kod Ada Huje pronađeno je telo mladića, a odeća i sat ukazuju na to da je reč o Mateju Perišu. O tome koliko je vremena potrebno da se uradi DNK analiza, do kojih sve podataka može da se dođe obdukcijom ako je telo bilo u vodi pet meseci i zašto je bilo potrebno toliko vremena da leš ispliva na površinu, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorili su forenzičar Časlav Ristić i alas Renato Grbić.
Forenzičar Časlav Ristić kazao je da bi danas trebalo da imamo rezultat DNK analize i odmah će se utvrditi i uzrok smrti, a toksikološke analize će se čekati nekoliko nedelja.
- Prva stvar koju su juče uradili forenzičari bila je ta da su obavili uviđaj na licu mesta, a telo je potom sanitetom prevezeno na istražnu sudsku medicinu i onda je ovog jutra počela obdukcija. Utvrđuje se identitet, kako je nastala smrt, da li je bilo povreda za života ili nakon smrti, sadržaj iz želuca biće poslat na toksikološku analizu kako bi se utvrdilo da li ima tragova psihoaktivnih supstanci, lekova protiv bolova. Želudac je dosta dobro sačuvan i lekari sudske medicine mogu sa sigurnošću da sve utvrde. Prisustvo alkohola posle ovoliko vremena ne može biti ustanovljeno, ali psihoaktivne supstance, ako ih je bilo, mogu se pronaći – kazao je Ristić u „Uranku“.
Ristić je objasnio da će se ustanoviti i tačan uzrok smrti, da li je smrt nastupila davljenjem ili je bilo ekscesa, da li ga je neko tukao i bacio u vodu.
- Lekarima sudske medicine sve će biti apsolutno jasno. Ako se u plućima nađe voda to znači da se utopio. Povrede na telu mogu da se razlikuju po tome da li su nastale pre života ili dok je plivao i udarao u objekte. Nema nepoznanice, i posle godinu dana sve može da se otkrije. Truležne promene na telu mogu umanjiti efekte obdukcije, ali ne u velikoj meri. Telo se najpre opere jer se na površini kože gomilaju soli, koža se smežura i postane ljigava. Sapunifikacija nastaje kada nema kiseonika, telo postaje belo kao kreč i taj proces sa kože ide ka unutra, ka organima i uništava ih. Kada je porasla temperatura vode, došlo je do eksplozije bakterija i telo se poput balona nadulo i izašlo na površinu vode. Identitet se, kako je kazao Ristić na televiziji K1, utvrđuje na samom mestu gde se telo pronađe.
- Uvek se pregleda lice mesta, ima li nekih tragova. Uvek se i pretpostavi da je osoba ubijena pa bačena u vodu, i traga se na terenu. Golim okom ne možete mnogo videti, jer je leš u fazi raspadanja, to moraju lekari sudske medicine. Vreme smrti teško je utvrditi, jer je telo dugo bilo u vodi, ali vreme smrti su rekli mediji, zna se kada je otprilike ušao u vodu. Pregleda se priobalje ali voda radi svoje, odnese telo. Potraga je obavljena i čamcima, i pretraživalo se bliže mesto gde se pretpostavlja da je ušao u vodu, ali nakon toga sve što može da se uradi jeste da se čeka da telo negde ispliva.
Prema rečima alasa Renata Grbića, kada je temperatura vode niska, telo nema šanse da ispliva dva do tri meseca.
- Nadošli su u to vreme bili i Sava i Dunav, i ja sam još tada rekao da će se telo zadržati ispod Pančevačkog mosta gde se nalazi 7-8 metara naslaga armature mosta koji je bombardovan, krša, loma, trave, smeća. Voda je sada mnogo toplija, vreme je lepše i telo brže truli. Isplivalo je kao padobran. Vetar je duvao direktno na Ada Huju i on je doprineo da telo dođe dotle. Nabačeno je bilo telo na šipove koji drže splav na Adi Huji – kazao je alas u „Uranku“.
- U trenutku kada je ušao u vodu temperatura je bila od jednog do tri stepena, nijedan organizam tako hladnu vodu ne može da istrpi. Nakon boravka u klubu gde je toplo, posle alkohola, nakon svega nekoliko minuta u tako ledenoj vodi upada se u „zimsku anesteziju“ i nema šanse da to neko preživi.
Telefon
Kada je reč o signalu telefona o kojem se mnogo govorilo u medijima, Renato Grbić je kazao:
- Telefon je funkcionisao sve dok Matej nije upao u zimsku hipotermiju, potonuo je sa telefonom i tu je lociran signal, pre nego je potonuo. Signal telefona pojavio se u noći kada je bio snimak plivanja, oko Ratnog ostrva, plivao je ka tamo. Bazna stanica ga je locirala i tada se signal izgubio. Dok je plivao i održavao na vodi je uhvaćen signal. Potonuo je kada je upao u hiotermiju. Telefon mu je nađen u džepu. Telo koje je juče isplivalo je 99 odsto Matej Periš. Nadali smo se da će biti živ. Njegov otac je bio pun nade, on je jedno dobro stvorenje. Video sam ga petnaestak dana posle nesreće sa Igorom Milanovićem, došao je kod mene i dao mi broj telefona da mu se javim ako nešto vidim ili saznam.
Vidljivost jako loša
Renato Grbić istakao je da ronioci u rekama rade na dodir.
- Vidljivost je jako loša. Nije to bazen ili more. Reke su jako mutne i ronioce vežu kanapima, jer vas voda nosi. Za pet minuta Matej je sigurno bio 200 metara nizvodno. Sava i Dunav su bili ogromni, panjevi su plivali, otišao je daleko. Kada jež potonuo, više ga ne možete naći. Kilometar i nešto je širok Dunav kod Ušća, struje su jake. Policija je pretraživala svakog dana, čamci su defilovali i mi ribari smo bili tu.
Dešava se da se ljudi nikada i ne pronađu ako se negde zakače. Jednom sam pronašao lobanju u mreži, to telo nikada nije isplivalo. Bilo je na dnu reke i rekli su i forenzičari da je reč o ženskoj lobanji. Apelujem na sve ljude da deci na rekama stave pojaseve za spasavanje, da i dobri plivači budu oprezni. Nema junačenja na reci. Ona je brza, ima barži, brodova, kruzera. Ne udaljavajte se od čamca, ne preplivava se reka nikada. Sava je pitomija ali reka je reka. U moru se lakše održavate. U reci se ne vidi ništa, sve je mutno.
(Telegraf.rs)