Deda tinejdžera poginulog u Zaplanjskoj Toponici: Molio sam Danila da ne dira traktor, slutio sam nesreću

- Sve smo mu želje ispunjavali, a voleo je volan više od bilo čega. Otac mu je kupio motor, ali vozio je malo brže, pa mu je zabranio da ga koristi. Terao me je da mu kupim traktor, pre dve godine sam ga poslušao ali mu nikada nisam davao da njime upravlja sam - priča deda stradalog mladića

- Hiljadu puta sam rekao: "Ne Danilo, ne diraj traktor!" Tri puta ga je već uzimao bez moje dozvole, četvrti put je bio koban. Ostadoh bez mog milog unuka, vrednog i dobrog dečaka. A, samo je hteo da ugodi svojim prijateljima i pomogne im oko prvomajskog uranka. Takav je on bio, kad bi nešto rekao, držao bi reč po svaku cenu - govori Dragan Petrović iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana, deda sedamnaestogodišnjeg mladića koji je poginuo juče oko 18 sati prilikom prevrtanja traktora.

Preporučujemo

Nesreća se dogodila na oko tri kilometra od sela na mestu zvanom Sip, kada je tinejdžer sleteo s puta u šikaru i prevrnuo se.

- Došao je neki Danilov drugar i tražio da on pođe sa traktorom da oteraju piće i ostalo što im treba za prvomajski uranak. Rekao sam mu da njegov deda ima dva, pa neka ih on vozi. Međutim, taj dečko je kazao da će zakasniti ako čeka na svoje traktore, pa da zato zove Danila. Rekao sam mu da ću ih ja odvesti ako treba, i otišao da kupim gorivo.Međutim, Danilo me je pozvao i kazao da su našli traktor i da ne žurim - priča Dragan.

- Nisam ni slutio da je on uzeo naš traktor. Otišao sam u njivu da okopam luk, nakon čega sam sa jednim prijateljem svratio u seosku prodavnicu. Video sam kad je prošlo sanitetsko vozilo, a zatim i policija, odmah sam shvatio da se neko zlo dogodilo. Krenuo sam tim putem za njima i video neku gužvu, jedan komšija mi je prišao i obavestio da mi je unuk stradao – priča Dragan brišući suze.

Kaže da ga je voleo više od svega te da su se Danilu i njegovoj mlađoj sestri maksimalno posvetili nakon što su im se roditelji razveli.

- Sve smo mu želje ispunjavali, a voleo je volan više od bilo čega. Otac mu je kupio motor, ali vozio je malo brže, pa mu je zabranio da ga koristi. Terao me je da mu kupim traktor, pre dve godine sam ga poslušao ali mu nikada nisam davao da njime upravlja sam. Kad bismo zajedno išli do njive, pustio bih ga da vozi ali sam ga uvek upozoravao da ga ne uzima bez mene. Međutim, voleo je da se napravi važan, da ga drugari vide – vajka se očajni čovek.

Dodaje da se nadao da će unuk završiti školu, oženiti se i ostati na porodičnom imanju.

- Učio je za konobara u Leskovcu, imao je i neku devojčicu, imao je običaj da se šali i priča da će se oženiti. Govorio sam da to ne radi, da mu je rano, a on bi se smejao i priznavao da se sa mnom i mojom suprugom Stanom samo šali. Sad smo ga izgubili, ostaje nam samo da ga celog života žalimo – zaključuje Dragan.

(Telegraf.rs)