Tuzilaštvo se oglasilo o navodima Stamenkovića: Nije počinjeno krivično delo
Tužilaštvo u saopštenju precizira da mu je u februaru 2021. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo primerak zapisnika o saslušanju Stamenkovića 10. decembra 2020. godine povodom sumnje da je izvršio krivično delo "građenje bez građevinske dozvole", kao i priloge iz spisa predmeta formiranih u tom tužilaštvu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je danas da je još u martu prošle godine utvrđeno da nema mesta krivičnom gonjenju protiv bilo kog lica za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti, a povodom navoda koje je na saslušanju u svojstvu okrivljenog dao bivši policajac Goran Stamenković kao sastavni deo svoje odbrane.
Tužilaštvo u saopštenju precizira da mu je u februaru 2021. godine Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo primerak zapisnika o saslušanju Stamenkovića 10. decembra 2020. godine povodom sumnje da je izvršio krivično delo "građenje bez građevinske dozvole", kao i priloge iz spisa predmeta formiranih u tom tužilaštvu.
Preporučujemo
Pretučeni službenik Interpola do detalja opisao kako su mu kolege polomile vilicu i za šta će ih sve tužiti
Ukinut pritvor policajcima koji su na Cvetnom trgu pretukli službenika Interpola: Saslušan oštećeni
"Po osnovu uvida u spise predmeta, iznete odbrane Stamenkovića pred tim tužilaštvom, u martu 2021. godine tadašnji Rukovodilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije (POSK) VJT Beograd je doneo odluku da nema mesta za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv bilo kog lica niti za bilo koje delo koje se goni po službenoj dužnosti", navodi tužilaštvo.
Ističe da shodno zakonu, okrivljeni ima pravo da se brani na način koji smatra najpovoljnijim za svoju odbranu.
Napominje da je u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku svedok dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti i da će se pre davanja iskaza upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo, dok okrivljeni, sa druge strane, ako ne govori istinu ne snosi bilo kakve sankcije za izgovorenu neistinu, pa bi sa velikom dozom rezerve trebalo uzimati iskaze pojedinih okrivljenih koji se pojavljuju u pojedinim medijima.
Stamenković je inače još 2016. godine zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela sa Višim javnim tužilaštvom, prema kojem je priznao krivično delo zloupotreba službenog položaja u vezi sa rušenjem objekata u Hercegovačkoj ulici.
Ovaj sporazum je, kako napominje tužilaštvo, zaključen po predlogu okrivljenog i njegovog branioca, a na osnovu dokaza prikupljenih i dostavljenih uz krivičnu prijavu koju je protiv njega podneo Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, kao i po osnovu priznanja okrivljenog.
"Da je okrivljeni svesno, dobrovoljno, potpuno sa razumevanjem, bez prisile priznao krivično delo koje mu se stavlja na teret, je činjenica koja je konstatovana i u samom sporazumu koji je okrivljeni kao i njegov branilac potpisao, a takođe i na ročištu pred Višim sudom u proceduri ispitivanja uslova za potvrđivanje sporazuma pred sudom. I na tom ročištu okrivljeni se izjasnio na isti način", navelo je tužilaštvo.
Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu okrivljeni nije ulagao bilo kakav vanredni pravni lek.
Tužilaštvo podseća da je uz krivičnu prijavu SUK MUP RS dostavilo podatke i dokaze protiv Stamenkovića, koji osim osnovane sumnje protiv njega nisu ukazivali na učešće bilo kojih drugih službenih lica u inkriminisanim radnjama.
Takođe, nisu ukazivali na uticaj drugih lica vezano za službeno postupanje.
(Telegraf.rs)