Sahranjen Aleksandar kog su u sačekuši uboli u srce: Izabrao si da odeš kod brata i budeš anđeo koji nas čuva

- Petoro maskiranih napadača te je napalo i ubolo nožem u to dobro srce koje nažalost nije izdržalo - rekla je rođaka okupljenim ljudima

Printskrin: Pink.rs, Facebook, ubijeni Aleksandar Tatalović

Aleksandar Tatalović (21) koji je ubijen u sačekuši kada su ga napali maskirani mladići prošle nedelje, sahranjen je na groblju Orlovača.

Na večni počinak mladića je ispratilo više od 300 ljudi. Roditelji, sestra, rođaci, prijatelji i poznanici oprostili su se od Aleksandra. Sahranjen je u belom kovčegu. Pre nego što je kovčeg spušten u raku pročitana su četri govora, od porodice i prijatelja. Prvi govor je pročitala rođaka.

- Bio si vredan, dobar, najbolji čovek koga smo znali. Od malena si znao čime želiš da se baviš, a to su motori i automobili, pa si tako i upisao saobraćajnu školu. Radio si od svoje 16. godine i razlikovao si se od svojih vršnjaka jer si znao šta želiš u životu. Tvoj put je bio da vredno radiš, naučiš posao i otvoriš svoju radionicu, ali ti si izabrao drugi put, a to je da odeš kod svog starijeg brata Stevana i sada si anđeo koji nas čuva, izabrao si sa budeš sa njim - rekla je rođaka okupljenim neutešnim ljudima.

Nakon njenog govora čuli su se jauci i plač, a zatim je usledio govor drugog rođaka.

- Bio si omiljen u društvu. Kad se ti pojaviš u prostoriji osetila se ta neka energija, vedrina i pored svih obaveza koje si imao nalazio si vreme za svoje najmilije. Vest o tome da si stradao nas je sve šokirala i petoro maskiranih napadača te je napalo i ubolo nožem u to dobro srce koje nažalost nije izdržalo. Sam i goloruk si se našao ispred maskiranih napadača, a kada su te napali, ti nisi pobegao, nego si ostao da rešiš nesporazum koji nije ni postojao - rekao je ovaj rođak i dodao da do ovoga nije trebalo da dođe.

Rođak je dodao i da je Aleksandar kupio motor i pušku za lov jer je sa ocem često išao u lov.

Nakon ovog govora svi su počeli da plaču, potom je usledio govor još jedne rođake koja je jedva izgovori ono napisano. A nakon nje, mladić koji je poslednji čitao govor počeo je da plače, toliko da nije uspeo da pročita pismo koje je namenio Aleksandru.

(Telegraf.rs)