Ovako je Apelacioni sud obrazložio umanjenje kazne vozaču "audija smrti" koji je usmrtio Andreja (12)

Presuda je pravosnažna, na nju postoji mogućnost izjavljivanja vanrednih pravnih lekova koji ne odlažu njeno izvršenje

Apelacioni sud u Nišu osudio je na kaznu zatvora od šest godina Beograđanina Nemanju Stamenkovića (20) jer je 4. januara prošle godine na Bulevaru Medijana u Nišu, vozilom “audi A6 Quatro” usmrtio Andreja Prenkljušaja (12) i Dejana Ilića (48).

- Usvojena je žalba branioca optuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu od 7. jula 2021. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što se izriče kazna zatvora od šest godina u koju se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 5. januara 2021. godine. Ostali deo žalbe odbrane kao i žalba Osnovnog javnog tužilaštva se odbijaju kao neosnovane – naveo je Apelacioni sud.

Preporučujemo

U obrazloženju odluke, Apelacioni sud podseća da je optuženi presudom Osnovnog suda osuđen na kaznu zatvora od sedam godina.

- Protiv prvostepene presude žalbu su izjavili Osnovni javni tužilac sa predlogom da se presuda preinači a optuženi osudi na kaznu zatvora od osam godina i branilac optuženog koji je tražio da se ona ukine i predmet vrati Osnovnom sudu na ponovno odlučivanje ili da mu se izrekne kazna u rasponu između dve i tri godine. Nakon sednice veća, sud je ustanovio da je žalba javnog tužioca neosnovana a žalba branioca osnovana samo u delu o krivičnoj sankciji – navedeno je u drugostepenoj presudi.

Obrazlažući odluku da Stamenković na robiji provede godinu dana manje, Apelacioni sud je naveo da smatra da na njegovoj strani ima značajnih olakšavajućih okolnosti.

- Nalazimo da prvostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu, kada je izrekao u trajanju od sedam godina, jer nije adekvatno cenio olakšavajuće okolnosti, konkretno životnu dob optuženog, te da je precenio otežavajuću okolnost, da je on profesionalni vozač, s obzirom na to da se radi o formalnoj stručnosti a uzimajući u obzir njegovo skromno vozačko iskustvo. Sa druge strane, neosnovana je žalba tužioca kojom se traži stroža kazna jer se u njoj ne ukazuju okolnosti koje je prvostepeni sud propustio da oceni a koje bi doprinele težoj osudi optuženog, s obzirom na to da je nasilničku vožnju već uvažio kao otežavajuću okolnost i dao joj adekvatan značaj – navodi se u drugostepenoj odluci.

Sve ostale navode Stamenkovićevog branioca Apelacioni sud je odbacio kao neosnovane. Između ostalog, odbrana se žalila da je prekršen Zakon o sudskim veštacima jer u u komisiji Zavoda za sudsku medicine koja se bavila Stamenkovićem, bili veštaci koji nisu zaposleni u ovoj ustanovi. Međutim, sud je smatrao da time nije prekršen zakon, jer ova ustanova ima pravo da za komisijsko veštačenje angažuje i stručnjake koji kod njih nisu u radnom odnosu.

Branilac se žalio da tokom prvostepenog postupka nije sa preciznošću utvrđena brzina “audija”, ali je sud smatrao da je i taj navod neosnovan.

- Na licu mesta nisu mogli biti fiksirani materijalni tragovi koji bi vodili egzaktnom utvrđenju brzine kretanja vozila koje je u sadejstvu sa nepažnjom optuženog i njegovom lošom procenom saobraćajne situacije a s obzirom na skromno vozačko iskustvo, dovelo do smrti deteta i čoveka koji nisu doprineli ugrožavanju javnog saobraćaja, jer su se za razliku od optuženog, kretali propisno, stazom za pešake. Navod odbrane je neosnovan jer je i njihov stručni saradnik brzinu “audija” opredelio na oko 108 kilometara na čas, na mestu gde je maksimalna dozvoljena brzina 60 kilometara na čas – naveo je Apelacioni sud i podsetio da je moguće da je brzina bila i veća s obzirom na to da je punomoćnik oštećenih tvrdio da je proračunao da je Stamenković vozio i 150 kilometara na sat.

Osvrćući se na iskaze svedoka, kojima se branilac takođe bavio u svojoj žalbi, Apelacioni sud je naveo da je jedan prihvaćen kao verodostojan a drugi samo delimično.

- Prvostepeni sud je adekvatno ocenio iskaz jedne maloletnice kao verodostojan jer je dosledno iznosila saznanja da se optuženi i pre nesreće nebezbedno kretao, da je preticao druga vozila te da ga je ona na to upozoravala i da je neposredno pre nezgode automobile počeo da se zanosi. Ona nije imala razloga da optuženog ni tereti niti da ga brani jer ga je upoznala tek kad je sela u njegovo vozilo. Sa druge strane, druga maloletnica ga je poznavala, njen iskaz na glavnom pretresu je bio drugačiji od onog koji je dala nakon nesreće pa ga je sud prihvatio samo u delu koji je u skladu sa ostalim dokazima – naveo je Apelacioni sud.

Takođe, Apelacioni sud je naveo da je u prvostepenom postupku pravilno utvrđeno da je odbrana optuženog da je kontrolu nad vozilom izgubio usled grčenja mišića vrata i tela usled straha da će ga udariti N.N. vozilo koje se tokom preticanja “trgnulo” ka njemu, usled čega je izgubio orijentaciju, neosnovana i sračunata na izbegavanje i umanjenje odgovornosti. Ovo iz razloga što je komisija veštaka medicinske struke utvrdila da svest optuženog neposredno pre i u momentu saobraćajne nesreće nije bila kompromitovana .

Presuda Apelacionog suda je pravosnažna, na nju postoji mogućnost izjavljivanja vanrednih pravnih lekova koji ne odlažu njeno izvršenje.

(Telegraf.rs)