Lidija je bila inspektor za rad sa maloletnicima: "Neka muka, neko zlo ih je nateralo na to"

Za rad sa maloletnim prestupnicima potrebna je posebna obuka jer ne može svaki policajac da razgovara sa njima

Vršnjačko nasilje poslednjih meseci uzima maha. Poslednji slučaj vršnjačkog nasilja odigrao se u Kraljevu, a snimak je danas preplavio društvene mreže. I tokom poslednjih mesci imali smo više slučajeva školskih tuča, pa i ubistava. Ipak, rad policije i tužilaštva sa maloletnicima veoma je specifičan i oni uživaju veliki stepen zaštite. Lidija Mladenović, penzionisani operativac MUP Srbije, Inspektor za suzbijanje opšteg kriminaliteta, suzbijanje maloletničke delikvencije i koordinator za sprečavanje krivičnog dela nasilje u porodici, ispričala je za Telegraf.rs kako izgleda rad sa maloletnim prestupnicima.

Pre svega, da bi osoba uopšte mogla da radi sa maloletnim licima, potrebna je posebna obuka. Prema zakonu, ne može bilo koji policajac da razgovara sa maloletnim licem koje je počinilo krivično delo, a prevoze se isključivo vozilima bez policijskih obležja, to jest civilnim vozilima.

Preporučujemo

- Inspektori za rad sa maloletnicima obično rade po dežurstvima. Ja sam to u PS Grocka godinama radila sama, jer nije bilo nikog drugog obučenog za taj posao. Dešavalo se da me zovu i u pola noći jer njih niko od policajaca ne sme, prema zakonu, da dira, niti da razgovara s njima. Na njima je samo da obezbede lice mesta dok ne dođe neko ko je ovlašćen za razgovor sa maloletnikom - kaže Mladenović.

Kako objašnjava, oni koji su zainteresovani za rad sa maloletnicima odlaze na obuku.

- To traje najmanje 15 dana. Radi se sa timom psihologa i pedagoga, kao i policajaca koji se tim poslom bave dugi niz godina. Rad je interaktivan i u manjim grupama. Vode se razgovori, daju vam određenu situaciju i pitaju šta biste u njoj uradili, kako bi videli da li ste uopšte odgovarajućeg senzibiliteta za taj posao. Dešava se da ljudi odustanu, nije to za svakog, to su vrlo osetljive teme - dodaje.

Lidija kaže da je rad sa maloletnicima vrlo specifičan, kao i da su zakonski veoma zaštićeni.

- Svi mi u radu moramo da poštujemo i primenjujemo zakon. Jako je bitna komunikacija i pristup. Uvek sam polazila od toga da tako mlade osobe koje počine neko krivično delo imaju neku muku i da ih je neko zlo nateralo na taj put. Uvek sam bila za to da bude prisutan radnik centra za socijalni rad jer dete nekada neće da priča pred roditeljima, pa se gleda da se uključi pedagog ili psiholog kao lice koje može da prisustvuje razgovoru - objašnjava inspektorka.

Kako kaže, zakon ne predviđa da ta osoba može da bude ljuta, da uvek postoji neka pozadina. Zato je u poslu kojim se bavila često morala da bude i psiholog.

- Uvek prvo hoću da vidim porodicu, da vidim odakle dete potiče jer većina problema kreće iz same porodice. Imala sam par situacija u kojima su ti razgovori sa maloletnicima njima mnogo značili i da su mi tražili da im kažem bar neku lepu reč. Teško je kada odete kući, a tamo vam govore da ništa ne vredite. Duša uvek pati i želi više. To su najosetljivije godine - dodaje.

Ističe da su roditelji priča za sebe, ali svakako stavka o kojoj treba da se povede računa. Kroz praksu se trudila da prodrma roditelje, da uvide da njihova deca rade stvari koje nisu dobre. Međutim, roditelji često "ispravljaju krive drine" i pokušavaju da opravdaju svoje dete umesto da nešto preduzmu. 

- Dešavalo se da zastrašuju decu, da im pričaju šta će policija da im radi. Ima roditelja koji neće da priznaju sebi da je njihovo dete počinilo neko krivično delo. To su obično roditelji dece koja su ušuškanija, roditelji su okupirani sobom, promiču im krupne stvari i najčešće se takve situacije dešavaju kada su u pitanju narkotici - ističe Mladenović.

Kako kaže, oni koji rade sa maloletnicima, hteli to ili ne, moraju da budu psiholozi jer ne samo da moraju da znaju kako da pristupe deci, već u svega nekoliko minuta moraju da odrede i na koji način će da pristupe roditeljima. 

- Nije svako isti, ne možete svakome direktno da kažete šta je njegovo dete uradilo. Najlakše je raditi sa roditeljima koji dođu i zatraže od vas da im ispričate sve kako jeste - kaže.

Lidija je bila inspektor u Grockoj i, kako kaže, s obzirom na to da je u pitanju ruralnija sredina, uglavnom su bila u pitanju krivična dela koja su u vezi sa porodičnim nasiljem.

- Uglavnom je bilo u pitanju porodično ili seksualno nasilje u slučajevima u kojim su deca bila oštećena. Najteže mi je kada su deca seksualno zlostavljana od strane roditelja. Sa druge strane, maloletnici su činili upravo takva dela. To je model koji se preslikava. Oni neretno rade iste stvari koje su roditelji radili njima i često postanu povratnici. Nasilnik stvara nasilnika - objašnjava.

Ono što ističe je da je vrlo bitno ne terati decu da ponavljaju iskaz jer to može da predstavlja dodatnu traumu.

- Zakon možeš da čitaš i znaš kako da postupaš po njemu, ali je jako bitan prvi kontakt sa tom decom. Bitno je osvestiti ih, kako ne bi nastavili tim putem. To su mladi ljudi koji imaju vremena za promenu. U ovoj poslu čovek mora da voli svoj posao i da ima empatije za druge. Danas mi se neka od te dece, koja su sada odrasla, jave da vide kako sam ili me pozovu da popijemo piće - zaključuje Lidija.

(Telegraf.rs)