Danas odbrana iznosi završne reči na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije: Tražiće oslobađajuće presude

Prvooptuženi u ovom slučaju je tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić

Printskrin: Youtube/Al Jazeera Balkans, Shutterstock

U Specijalnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da počne izlaganje završnih reči odbrane na ponovljenom suđenju četvorici nekadašnjih radnika Državne bezbednosti povodom optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Tužilaštvo za organizovani kriminal svoju završnu reč iznelo je sredinom jula, i zatražilo da sud osudi optužene na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina, a odbrana je najavila da će tražiti oslobađajuće presude, jer kako tvrdi, nije dokazano da su optuženi, naložili, organizovali niti izvršili ovo ubistvo, prenosi Tanjug.

Prvooptuženi u ovom slučaju je tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić.

Miroslav Kurak, optužen je kao neposredni počinilac ubistva, ali je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Njih četvorica su posle prvog suđenja bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta odlukom Apelacionog suda koji je naložio ponavljanje suđenja, jer je presudom u slučaj uvedeno NN lice kao neposredni izvršilac ubistva, što je suprotno optužnici.

Tužilaštvo je u završnoj reči tvrdilo da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti i kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Postupajući tužilac Milenko Mandić smatra da su njegove optužbe dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i jer se činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

Tvrdi da je tadašnji šef DB-a Marković, po nalogu vlasti, sačinio plan da se Ćuruvija ubije, pa je sa tim planom upoznao optuženog Milana Radonjića koji je organizovao Ratka Romića i Miroslava Kuraka da ubistvo izvedu.

Ono što je Miloševićevu vlast naročito iritiralo, kako smatra tužilaštvo, je to što je Ćuruvija imao i političkih ambicija, jer je planirao da osnuje političku stranku.

Ćuruvija je praćen sve do samog ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici gde je živeo. Ubijen je između 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa.

Sva trojica optuženih su na početklu ponovljenog suđenja negirala veze sa ubistvom i detaljno su izneli svoje odbrane.

Nasuprot ukinutoj presudi u kojoj je NN lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, u optužinici, po kojoj se svima sudi, tvrdi se da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci za to pripremili "teren".

Ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a sa njim je tada bila Branka Prpa.

Prpa optužene nije prepoznala kao ubice.

Video: Šta bi se desilo da je Milošević oboren 9. marta?

(Telegraf.rs)