Na petogodišnjicu masakra u Žitištu meštani se sećaju svega: Sin ne želi da vidi oca ubicu

Navršilo se pet godina od tragedije u kojoj je Siniša Zlatić ubio petoro, a ranio dvadeset dvoje ljudi

Prošlo je pet godina od noći koju Žitište nikad neće zaboraviti. Tog kobnog drugog jula 2016. godine Siniša Zlatić (42) je u lokalnom kafiću iz kalašnjikova ubio petoro ljudi, među kojima i svoju bivšu suprugu Dijanu (30), i ranio dvadeset dvoje.

Preporučujemo

Gotovo da ne postoji meštanin Žitišta kojem te noći u kafiću "Makijato" neko koga poznaje nije bio pogođen mecima iz Sinišinog kalašnjikova, piše Blic.

Za ovaj list, majka ubijene Dijane rekla je da je te noći sve stalo.

- Vreme ne menja ništa. Godine prolaze, ali bol je ista, nju ništa ne može da promeni. Nas sada unuk drži u životu.

Dijanin i Sinišin sin N. Z. (14), nakom smrti majke ostao je da živi sa njenim roditeljima, svojom bakom i dekom.

- Živi sa nama, ja sam mu staratelj. Gledamo da mu udovoljimo, da mu pružimo ljubav, da nadomestimo to što nema, ali teško je taj gubitak nadoknaditi, on je tada ostao bez oba roditelja - kaže Dijanin otac Sveta Savanović.

Kako kaže, dečak je sada snaga baki i deki.

- On je divno dete, dobar je đak, odličan, vrlo dobar, voli fudbal, trenira. Mi sad za njega živimo. O tome što se desilo ne pričamo sa njim, ne pominje to, ali tugu mu vidimo u očima - priča otac pokojne Dijane.

- To ne može da prođe nikad što nas boli i niko ne može da shvati kakva je bol kad se izgubi dete, to zna samo onaj ko je to preživeo.

I posle pet godina, kako objašnjava, najviše ga boli što nikada nije video emociju ili pokajanje kod Siniše niti kod nekoga iz njegove porodice.

- Nije pokazao nikakve emocije na suđenju kad sam ga video, ništa. Branio se "nisam hteo da pucam u ostale, bilo je slučajno". Pitaju me da li sam zadovoljan kaznom, dobio je 40 godina. Nisam, petoro je ljudi ubio, toliko njih osakatio, ni krive ni dužne. Za svaku žrtvu po 40 godina da je dobio, makar za nauk drugima, da niko više tako nešto ne uradi. Meni dete neće da vrati ni tih 40 godina, niti bilo koja kazna. Kažu mi ljudi u zatvoru radi u kuhinji, pa je l zaslužio on da mu se i to da da radi - kaže.

Od kad se zločin dogodio N. Z. nije video oca, priča Sveta, kao ni članove njegove porodice.

- On neće da ih vidi, neće da ima išta sa njima. Na to ne utičem ja, prosto neće, rekao je to i u Centru za socijalni rad. Sve zna, veliki je, nije ni tad bio mali, sve pamti - prepričava on.

- Kad se to tek desilo, Sinišin otac je prošao Dijaninim autom kroz ulicu, to je auto koji smo mi njoj kupili dok su bili u braku, a unuk ga je video i tužno rekao "U tom autu se nekad vozila moja mama", zna dete, ne može da zaboravi.

Kako se navodi, u porodici Zlatić za medije niko nije želeo da govori. Prema onome što pričaju meštani Žitišta, Sinišu u zatvoru redovno obilazi otac.

Obilazi ga on redovno, kaže "Šta ću, moj je", a ostali iz porodice ne. Kruže priče i da ga se brat odrekao - navodi jedna meštanka.

- Sada se sve vratilo u normalu, u početku njegov otac nije izlazio, stalno je bio u kući, policija ga je čuvala. Sad šeta, živi normalno, makar ono što mi vidimo, jer niko ne zna šta se u čija četiri zida dešava. Kod brata njegovog odlaze u firmu neki i dalje, neki neki ne, oni čiji su članovi porodice ili prijatelji ubijeni ili ranjeni ne idu, drugu koji su išli i pre idu i sad, isprva nije bilo tako, sad opet idu. Pa nije njegova porodica kriva za to što je uradio. Mada, ja ne mogu... Meni nije ništa uradio, ali kod njih ne mogu - objašnjava ona.

Kaže da se s godinama manje govori o tome, ali da se zločin ne zaboravlja.

- Pomene se, ne može da se zaboravi. U ovo doba godine, kad je godišnjica naročito - zaključuje meštanka.

Druga žena dodaje da je previše ljudi bilo povređeno da bi se lako zaboravilo.

- Moj bratanac je bio upucan, metak mu je kroz butnu kost prošao, ne možemo mi da zaboravimo sve što smo preživeli. Koleginici su izvađena tri rebra, jedva je živa ostala, ni posle pet godina ni sa kim o tome ne govori, ne može - kaže meštanka D. K. i priseća se kako je Sinišu srela nekoliko dana pre tragedije.

- I sad pamtim, bila sam da registrujem auto kod njega. Bio je kao i obično, uvek je delovao kao normalan momak, svi ga ovde znamo, niko nije mogao ni da nasluti šta će da uradi.

Kafić "Makijato" u kom je ubijeno petoro i ranjeno 22 ljudi nastavio je sa radom, navodi se. Na godišnjicu masakra u bašti kafića sede meštani.

- Niko nas nije krivio, nemamo veze sa tim, to je moglo bilo gde da se desi. Kafić radi i dalje, dolaze ljude, dolaze čak i oni koji su tu bili ranjeni i oni kojima je neko poginuo. Život se nastavio, o tome se tek ponekad priča - rekao je za "Blic" vlasnik kafića.

(Telegraf.rs)