Ispovest majke Renata, stradalog u požaru u diskoteci: "Bila sam ljuta na Boga, zašto ne uze mene?"

Mladić Renato Vuković imao je samo 21 godinu kada je poginuo u požaru diskoteke Kontrast u Novom Sadu te 2012. godine

Prošlo je 9 godina, ali je bol i dalje ista, samo se još više produbljuje. Svaka bol i tuga imaju svoj proces. Imate fizičku, racionalnu bol, nađete se u začaranom krugu, tako da najpre, kada ustanete ujutru, udahnete vazduh i nosite ga tokom celog dana. I tako 9 godina.

Preporučujemo

Ovim rečima započinje svoju bolnu ispovest za Telegraf.rs Snežana Vuković, majka Renata Vukovića, mladića koji je imao 21 godinu, kada je, sa još petoro mladih, među kojima je bila i njegova devojka Milena Dalmacija, stradao u požaru diskoteke Kontrast u Novom Sadu, 1. aprila 2012. godine.

Snežana, koja je izgubila sina jedinca, sa tugom u glasu priča da vreme takvu bol - gubitak deteta, ne može da izleči.

- Imala sam 42 godine kada mi se desila ta tragedija i mislila sam kako ću morati duže da živim sa tim bolom, za razliku od nekih roditelja koji su bili stariji kada im se to dogodilo. Danas, sa ove tačke mogu da kažem: kada ste mlađi, imate još energije da se izborite sa padovima koje vam život nameće. Morate da se nosite sa svim što život nosi i pre tragedije, a sa njom, vi ste okrnjeni i morate da imate neki način da se štitite - priča Snežana.

Kako kaže, posle gubitka deteta, imate dva puta. Da ostanete u krugu i očaju ili da nastavite sa svim tim, pa šta god da bude.

- Uspela sam da nastavim život, a da su emocije i dalje preduboke, i sa svakom narednom godinom se pitam: "Odakle mi više energije?". Ipak, kad god mi je bilo teško... valjda Bog to vidi, pa mi pošalje nekoga. Kada nisam znala kako ću, šta ću, javi mi se neka Renatova bivša devojka. Pre dve godine, kada nam je bila slava, bila sam posebno tužna, tužnija nego uobičajeno. Neko zvoni na vratima - Renatov drug, kaže: "Na slavu se ne zove" - na ivici suza priča naša sagovornica.

Izuzetno emotivna situacija dogodila se Snežani i kada je njen brat dobio ćerku, i to svega 24 dana posle Renatove pogibije.

- To dete je neobjašnjivo vezano za mene, ona piše sastave o meni, o Renatu... Stalno se o njemu priča, da se ne zaboravi. To su bila vrata koja su se otvorila, koja su mogla da zaleče malo rane, moja Dunja se meni obraduje kao Renato - emotivno će Snežana.

Renatova majka priseća se i prve godine bola, nemira i neopisive tuge, ali i besa koji su divljali u njoj posle tragedije.

- Ne želite da živite, odbijate hranu. Nekih 50 dana nisam uopšte mogla da spavam, a nijedan sedativ nije mogao da mi smanji koncentraciju bola. Moja majka je brojala ta 52 dana. Odmah sam posle toga počela da ga sanjam, kao da mi je slao poruke da je tužan jer sam ja tužna, da je hteo da se oprosti sa mnom, ali ja sam to odbijala - priseća se najstravičnijih momenata Snežana.

Kako kaže, u tim trenucima, bila sam jako ljuta na Boga.

- Rekla sam, ako hoćeš da nas kazniš, pa uzmi mene! Uzmi me, olakašaj mi, to su bile moje reči. Tada su mi pomagali Renatovi drugovi, koji su kroz mene videli Renata, a ja sam kroz njih još malo upoznavala svog sina, neke stvari koje nisam znala o njemu - navodi ona.

I dalje brinem o njemu, iako nije više tu

Prvo leto od tragedije, pregurala je uz pomoć roditelja Renatove devojke Milene.

- Jesen je bila posebno teška. Išla sam da da pokrivam spomenik kad pada kiša, da besomučno čistim sneg... Znate kako, i kada izgubite dete, vi i dalje ostajete njegova majka. I dalje brinete o njemu, iako više nije tu. Moj motiv je da ostanem njegova majka, dosledna, onakva kakva sam bila i dok je bio živ - priča Snežana.

Ona i Renato živeli su sami od njegove treće godine, kada su mu se roditelji razveli. Renato je sa 18 godina doneo odluku, ne rekavši majci, da promeni prezime u njeno, a onda se krstio u pravoslavnoj crkvi, iako je po rođenju katolik, kao i njegov otac.

- Rekla sam mu da nije trebalo to da uradi, a on je odgovorio: "Ti si meni dala ceo svoj život. Ovo je najmanje što ja mogu da uradim za tebe" - priseća se Snežana.

Članovi porodice nastradalih na okupu ispred Kontrasta

Ispred nekadašnje diskoteke Kontrast u Novom Sadu danas u 13 sati okupile su se porodice žrtava iz požara koji je pre devet godina odneo šest mladih života.

Prema rečima Branka Miladinovića, oca tragično nastradale novinarke Tamare, pored osuđenih vlasnika objekta, zakupaca i električara, pravi krivci za požar i dalje su van domašaja pravde.

- Inspektori protivpožarne zaštite, načelnica Turističke inspekcije i građevinski inspektor koji su bili optuženi na kraju su oslobođeni krivice. A morali su da znaju, i znali su, za sve propuste, ali su i pored toga dozvolili rad Kontrasta - rekao je za Tanjug Miladinović koji je i osnivač i predsednik Udruženja "Istina - Tamarini zakoni".

On smatra da je odluka suda bila sramna i zato i dalje traže da se odgovorni kazne, a od Skupštine Srbije da sankcioniše nadležne u pravosuđu zbog, kako kaže, propusta u radu.

Otac nastradale Marine: Ne znam na koga više da budem ljut

Devet godina posle tragedije Rade Aničić, otac Marine Aničić, sa suzama se priseća jutra kada su mu javili da njegove ćerke više nema.

"- Pozvala me je njena drugarica i samo mi je kratko rekla da Marine više nema. Sada više ne znam na koga da budem ljut, da li na one koji su napravili bezbednosni propust, da li na sebe što je nisam više savetovao kako da se ponaša u takvim sitaucijama - kazao je Rade Aničić iz Čuruga.

Podsetimo, požar u Kontrastu izbio je 1. aprila 2012. godine nešto posle dva sata ujutru i u njemu su nastradali Marina Naičić (25) iz Čuruga, Zoran Ignjatović (28) državljanin BiH, Marko Pavlović (29) iz Kragujevca, Renato Vuković (21) iz Kikinde, Milena Dalmacija (26) iz Futoga i Tamara Miladinović (25) iz Novog Sada.

Zbog izbijanja požara, nepoštovanja propisa i drugih dela u vezi sa tom nesrećom na kaznu zatvora od četiri godine osuđen je vlasnik objekta Alojz Ganić, zakupci Slaviša Stanišić i Dejan Ratković na 9 i 7 godina, a električar Miroslav Papuga na 9 godina zatvora.

Memorijalni park

Na mestu stradanja i lokaciji gde se nalazila diskoteka "Kontrast" gradiće se, inače, eko-park, koji će biti mesto susreta mladih u Novom Sadu, a spomen obeležje se nalazi pored izgorele diskoteke i predstavlja neupotrebljive protivpožarne stepenice.

(Telegraf.rs)