U Paraćinu je mogla da bude ubijena 7. žena u ovoj godini: Zabranu prilaska prekrši 10 odsto
5
Broj ubijenih žena je maltene isti godinama, ali retko koja od njih je prijavljivala nasilje, što je veliki problem
Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock
Preporučujemo
Zastrašujući detalji: Dečaka (4) iz Sente izgrizli psi na rođendan, napali ga na samom ulazu u kuću
Vladimir Vuletić otišao na poligraf nakon dva i po sata razgovora u SBPOK
U Paraćinu je sinoć zamalo stradala sedma žena od muške ruke od početka ove godine, kada je muškarac (36), nasrnuo nožem na svoju nevenčanu suprugu (26), i na njene roditelje. Nju i njenog oca (62) je lakše, dok je njenoj majci (57) naneo teške povrede. Nasilnik je prekršio meru zabrane prilaska, a to, kako za Telegraf.rs kaže Vesna Stanojević, koordinator Sigurne kuće, učini njih 10 odsto, što je enormna brojka.
Nasilju je prethodila kraća svađa, a nakon što je počinio ovo krivično delo, nasilniku je odmah određen pritvor u trajanju od 50 dana.
Od početka godine do sada, kako za Telegraf.rs navodi Vesna Stanojević, ubijeno je 6 žena, i ako se zna da ih je prošle godine ubijeno 26, brojka za nepuno prvo tromesečje ove godine je i te kako velika.
- Ovo, hvala Bogu, nije smrtni slučaj. Nadam se da će svi preživeti. Ali, mi imamo 6 ubijenih žena u ovoj godini. To je dosta veliki broj, i sve te žene su ubijene negde početkom februara. Plaćamo neku cenu za čitavu ovu situaciju koju imamo sa korona virusom - mišljenja je Stanojević.
Ona podseća da je 2019. godine stradalo 28 žena, a prošle, 2020. godine - 26. Kao problem vidi i to što nije zabeležen veći broj poziva za nasilje u porodici, nego ranijih godina.
- Kada vidiš da je 26 ubijenih žena, vidiš i da se nešto dešavalo a nije se prijavljivalo. Od tih 26, ne znam da li su se dve ili tri obratile nekoj instituciji i prijavile nasilje. Znači, ili ga ne prepoznaju ili su smatrale da u situaciji u kojoj smo to nije toliko bitno. A, onda, 6 ubijenih žena u ovoj godini. To, opet, govori o nekom revoltu, problemima koji postoje, nekim neraščišćenim računima, ko zna kakvim ljubomorama... Sve to zajedno pokazuje da je situacija teška i da će verovatno biti još teža jer se ovo razvlači - kaže Stanojević za Telegraf.rs.
Pitamo je ako je već 6 žena usled nasilja izgubilo život, šta onda možemo da očekujemo do kraja godine.
- Ne daj Bože da počnemo da sabiramo taj broj sa nekim brojem do kraja godine. To bi bio enorman broj i iskreno se nadam da toga neće biti. Ali, ja se tome nadam godinama, pa se ti brojevi i te situacije maltene ponavljaju iz godine u godinu. Mi smo 2019. godine imali 28 ubijenih žena a u 2020 - 26. To je zanemarljiva razlika. Nije to mnogo ni manje ni više nego je vrlo slično, a jedna ubijena je mnogo - rekla je naša sagovornica.
Nasilje u Paraćinu moglo je da bude i veće, i da imamo "reprizu" iz Novog Sada iz maja 2019. godine. Na sreću, nije.
Tada je Goran J. (36), vulkanizer iz Veternika, osumnjičen za ubistvo svoje supruge Mirjane (32) i njenih roditelja Branislava i Nade Pajić u Novom Sadu. On je ovaj zločin takođe počinio iako je imao zabranu prilaska svojoj suprugi, koja ga je samo dve nedelje pre tragedije prijavila za nasilje.
Niko još ne može da zaboravi ni slučaj iz jula 2017. godine kada je u Rakovici Marko Nikolić ubio suprugu Maju Đorđević (38) i njenog sina Mihaila (4). Nikolić se kasnije ubio u zatvoru.
Prema rečima Vesne Stanojević, oko 10 odsto muškaraca prekrši zabranu prilaska.
- I taj procenat je veliki. Oni ne bi smeli da prekrše zabranu prilaksa, odmah treba da budu i kažnjeni i u pritvoru. Pored toga vrlo je bitno da se utiče na žene da prijave ako je on prekršio zabranu prilaska. To neko mora da prijavi. Ako svi ćute, onda ništa ne možemo da uradimo. To je problem i problem je što se žene plaše da prijave jer ne znaju šta će posle da urade - kaže Vesna Stanojević.
Dodaje da nanogica i nije neko rešenje.
- On može da izađe da šeta dva sata, a za to vreme može da je zove, da joj preti... - zaključuje Stanojević i još jednom poručuje i moli žene da prijave nasilje.
Potrebne represivnije mere
U Autonomnom ženskom centru, zbog nepostojanja pouzdanih podataka kažu da je teško govoriti o tome da li su ovakvi slučajevi u porastu, ali ono što primećuju u praksi jeste da je od trenutka donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoje slučajevi u kojima učinilac pokuša ili ubije ženu u nekom periodu nakon izricanja hitnih mera.
- Ovo otvara pitanje procene bezbednosnih rizika, mera usmerenih na njihovo uklanjanje, praćenje primene izrečenih mera kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u celini. Budući da se hitne mere po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici izriču na 48 sati i po potrebi produžavaju, jasno je da je u ovom slučaju procenjeno da rizik nije uklonjen i mere su produžene.
- Međutim, hitne mere predviđene Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici su preventivne mere i predviđene su za slučajeve u kojima postoji nizak stepen rizika od smrtnog ishoda nasilja, ne i za slučajeve u kojima postoji visok rizik da će nasilnik ubiti žrtvu, te je ovde trebalo pribeći nekim strožijim sankcijama kao što je na primer pritvaranje, pokretanje krivičnog postupka za nasilje u porodici - smatraju u Autonomnom ženskom centru (AŽC), kojem se na početku epidemije korona virusa, nakon proglašenja vanrednog stanja, javio trostruko veći broj žena:
- Preciznije procene ćemo moći da damo tek kroz neki period budući da pandemija još traje.
Podsećaju na podatke koje je prošle godine izneo Zaštitnik građana a oni pokazuju da u proseku svaki deseti učinilac prekrši izrečene hitne mere (9-12 odsto slučajeva).
- Međutim, postoji nedostatak kadrovskih i tehničkih kapaciteta, kao i neusaglašenost sa drugim Zakonima i podzakonskim akatima, kao i odsustvo jasnih uputstava i smernica državnih organa koji treba da prate primenu Zakona, što sve zajedno doprinosi situaciji kakva jeste. Iz svega rečenog proističe da je neophodno osigurati adekvatnu i kvalitetnu procenu bezbednosnih rizika, kao i izricanje mera koje su saobrazne procenjenom riziku.
- Ukoliko procenjeni rizici jasno ukazuju da nasilno ponašanje učinoica predstavlja visok rizik po život žene, treba pribeći represivnijim merama koje su usmerene na zaustavljanje i kažnjavanje nasilnog ponašanja (na primer krivična prijava, pritovor), a ne preventivnim merama (kao što su hitne mere predviđene Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici) koje su usmerene na to da lice ne učini nasilje ili da ne ponovi nasilje niskog intenziteta. Osim toga, neophodno je obezbediti kadrovske i tehničničke kapacitete za primenu zakona, kao i za praćenje efekata njegove primene - kažu u Autonomnom ženskom centru.
Video: Nasilje nad ženama i devojčicama u vreme epidemije virusa Covid-19
(Telegraf.rs)