Oni su izručeni drugim državama: Kako se određuje kome će gde da se sudi?

Ivan Kontić izručen je Srbiji iz Crne Gore

Foto: MUP Srbije, Uprava policije, Foter/Flickr/SalFalko

Darko Elez je 3. marta iz Republike Srbije izručen u Bosnu i Hercegovinu radi vođenja krivičnog postupka i suđenja pred tamošnjim sudom zbog krivičnog dela organizovanog kriminala. Okrivljeno lice ne bira gde će mu se suditi, postupak se pokreće i sprovodi pod uslovima predviđenim zakonom, kako su za Telegraf.rs objasnili iz Ministarstva pravde.

- Postoje slučajevi kada se krivično gonjenje nekog lica koje je započeto u jednoj državi, ako za to postoje razlozi, ustupa drugoj državi i tada govorimo o institutu preuzimanja i ustupanja krivičnog gonjenja.

Ono se sprovodi u skladu sa odredbama zaključenih međunarodnih ugovora (Evropska konvencija o prenosu postupka u krivičnim stvarima od 15.05.1972., bilateralni ugovori koje je Srbija zaključila sa drugim državama i sl.), kao i odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima iz 2009. godine, kojim je uređen postupak pružanja međunarodne pravne pomoći - navode iz Ministarstva.

Stvarna i mesna nadležnost sudova i tužilaštava je uređena zakonom. Važenje krivičnog zakonodavstva Republike Srbije je uređeno Krivičnim zakonikom.

- Prema pomenutom zakonu, nadležni javni tužilac može na zahtev strane države, odnosno njenog nadležnog organa, da preuzme krivično gonjenje protiv osumnjičenog ili okrivljenog lica, nezavisno od njegovog državljanstva, za krivično delo koje spade u nadležnost suda druge države, pod uslovom da lice ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji ili u Republici Srbiji izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu saknciju koja se sastoji u lišenju slobode, ukoliko su ispunjeni i drugi uslovi uslovi predviđeni zakonom - objasnili su za Telegraf.rs iz Ministarstva pravde.

Saglasnost okrivljenog se ne traži, a državljanstvo nije uslov za preuzimanje krivičnog gonjenja.

- Takođe, stranoj državi može da se ustupi krivično gonjenje osumnjičenog ili okrivljenog za krivično delo koje spade u nadležnost domaćeg suda ukoliko to lice ima prebivalište i boravište u zamoljenoj državi ili u njoj izdržava kaznu zatvoru - odgovorili su iz Ministarstva.

Državljanstvo tog lica nije uslov za ustupanje krivičnog gonjenja, niti se traži njegova saglasnost.

Darko Elez

Darko Elez uhapšen je u decembru prošle godine u Beogradu gde traje postupka protiv njega zbog pokušaja ubistva Đorđa Ždrala, koji mu je bio blizak saradnik.

U Višem sudu, 23. decembra 2015, Elez je po drugi put oslobođen optužbe da je naredio ubistvo Ždrala u Istočnom Sarajevu 6. oktobra 2006. ispred kafića "Sport". Ždrale je uzvratio hicima i ranio Strahinju Rašetu, koji je po optužnici dobio zadatak da ga likvidira. Rašeta je dve godine kasnije nastradao kad je pokušao da postavi eksploziv ispod vozila.

Elez je bio optužen da je početkom 2006. podstrekao Andriju Gavrilovića da nađe i angažuje osobe koje će ubiti Ždrala, za šta je bio spreman da plati 150.000 evra. Ove tvrdnje, prema stavu suda, nisu dokazane.

Postupak protiv 31 pripadnika Elezovog klana vodi se i u BiH od 2014, gde se terete da su počinili više teških dela, od ubistava Vladimira Mačara, Borisa Govedarice i Zorana Goluba, pokušaja ubistva Ždrala, kao i nekoliko oružanih pljački. Terete se da su u Nedžariću presreli vozilo u kojem se nalazilo oko 4,4 miliona konvertibilnih maraka.

Prema optužnici, grupa je odgovorna i za pljačku novca Pavlović banke iz Bijeljine u avgustu 2005, kada je ukradeno oko 1,8 miliona KM, kao i pokušaj pljačke novca iz Nove banke Bijeljina u Istočnom Sarajevu 2005. u iznosu od oko 2,2 miliona KM. Elez i njegova grupa se terete i za pljačku oko 670.000 KM iz Pošte u Sarajevu u junu 2009.

Izručen je Bosni i Hercegovini 3. marta ove godine.

Jedan od 11 hakera iz Niša pristao da bude izručen Americi: Ostali izričito odbili

Državljanin Srbije A. S. (32) izručen je u februaru Sjedinjenim Američkim Državama zbog optužbi da je sa saradnicima prevario investitore širom sveta za više od 70 miliona dolara.

Odluka Nišlija A.S. osumnjičenog za računarsku prevaru da pristane da mu se sudi u Americi, koja traži njegovo izručenje, nije pokolebala ostale srpske državljanine koji se terete za isto delo. Oni se protive ekstradiciji, smatrajući da će im u Americi biti uskraćeno pravo na kvalitetnu odbranu ali i zbog visine zaprećenih kazni.

Niški advokat Milan Petrović, čija kancelarija brani četvoricu programera, kaže da će nastaviti da se protivi njihovom izručenju američkom pravosuđu, pisao je ranije Telegraf.rs.

- Ne znam iz kojih razloga je jedan od optuženih pristao da mu bude suđeno u Americi. Mi smo se pred sudom izjasnili da se protivimo izručenju naših klijenata i pri tom stavu ostajemo. Krivično delo je izvršeno ovde, naš zakon ga prepoznaje, imamo tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, i sud koji se bavi ovom materijom - kazao je ranije advokat Petrović.

Takođe, kako je rečeno u ovoj advokatskoj kancelariji, ako im bude suđeno u Americi, biće im uskraćena prava, morali bi da pristanu na branioce koji im budu dodeljeni jer zbog visokih tarifa, ne bi mogli da angažuju izabranog advokata.

Ivan Kontić

Ivan Kontić (30) koji je brutalno prebio 28-godišnjeg mladića, a potom mu slomio ruke u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu 24. avgusta, uhapšen je u Crnoj Gori.

Kontić je nestao odmah nakon brutalnog prebijanja, a za njim je bila raspisana i međunarodna poternica.

Javnost je bila zgrožena snimcima brutalnog nasilja kada je, tada još neidentifikovani počinilac, tukao onesvešćenog momka. Kako se na snimku vidi, prolaznici i obezbeđenje su pokušali da ga odvoje od žrtve, ali bezuspešno.

Potpuni haos nastao je tek kasnije, kada je napadač okrenuo isprebijanog muškarca na stomak i lomio mu ruke.

Izručen je Srbiji početkom decembra prošle godine iz Crne Gore.

Video: Snimak hapšenja Ivana Kontića u Crnoj Gori

(Telegraf.rs)