Otac poginulih sestara za izmenu Krivičnog zakona: "Bez njih nije življenje, već beskrajno umiranje"
* Krivicom bahatog vozača ostao bez dve kćeri od 27 i 24 godine * Istom prilikom stradao i starac na biciklu * Nikolov osuđen na 11 godina zatvora
Krivični zakon treba promeniti jer jednako tretira svaku saobraćajnu nesreću i propisuje identične kazne, bez obzira na okolnosti pod kojima se desila... Ono što se meni dogodilo, te porodicama dečaka i čoveka nedavno nastradalih na Bulevaru Medijana, dokazuje da postoje saobraćajne nesreće koje treba drugačije regulisati i sankcionisati, jer su posledica krajnje nebrige vozača za tuđe živote što je ravno umišljajnom ubistvu – kaže Nišlija Slobodan Petrović koji je krivicom bahatog vozača ostao bez dve kćeri.
Preporučujemo
Bio je pijan kada je zgazio sestre Mariju i Milicu dok su čekale autobus i deda Svetu na biciklu, a ovo je njegova kazna!
Pravda za Mariju, Milicu i deda Svetu: Stojan Nikolov uskoro pred sudom, podignuta optužnica protiv vozača koji je usmrtio troje
Sestre Milica (27) i Marija (24) Petrović poginule su 1. aprila 2018. u Knjaževačkoj ulici, kada ih je, dok su čekale autobus, na trotoaru trešten pijan pokosio tada tridesetogodišnji Nišlija Stojan Nikolov. Smrtno je stradao i biciklista Svetislav Tonić (82) kojeg je Nikolov vozeći sa 85 kilometara na čas na deonici gde je dozvoljeno samo 50, silovito udario pre nego što je usmrtio devojke. Za tri izgubljena života dobio je 11 godina robije u niškom Kazneno popravnom zavodu.
Njihov otac apsolutno podržava inicijativu koju su nakon nesreće koja se dogodila 4. januara ove godine kada su poginuli 12-godišnji Andrej Prekljušaj i Dejan Ilić (48), pokrenule Nišlije, da se izmenama Krivičnog zakona ustanove strože kazne za nesavesne vozače, s obzirom na to da je sada zakonski maksimum 12 godina.
- Treba napraviti razliku između saobraćajnih nesreća... Dogodi se da vozači poštuju sve propise pa opet neko strada, možda je zadremao, imao nekih problema kod kuće, bio rastrojen ili je jednostavno došlo do nekog sticaja okolnosti koje se nisu mogle izbeći. Međutim, sasvim je druga stvar bahata vožnja, pijanstvo za volanom, to nije nesrećni slučaj, to je po meni ubistvo...
Jer, zamislite situaciju da vam je neko upao u kuću, da ste branili svoju imovinu, čast ili život pa da ste napadača udarili tiganjem, a on umro... Pa odgovarali biste za ubistvo... A vozač koji je usmrtio moje devojke i tog starca odgovarao je za nesreću... A kakva je to saobraćajna nesreća, pa one nisu bili učesnici u saobraćaju. One nisu pregažene na ulici, već na trotoaru gde vozilo ne sme da bude.
Kao otac dveju mrtvih kćeri, mislim da imam pravo da to kažem i da tražim da se zakon menja... Jer, ja nisam imao primedbi na odluku suda, niti na postupanje tužilaštva, oni su samo primenjivali zakon, a taj zakon je loš – ističe Petrović.
Kaže da promena zakona treba da deluje preventivno, da utiče na vozače da vode računa kada sedaju za volan, dok se za porodice stradalih ništa neće promeniti bez obzira na visinu izrečene kazne.
- Pokušavam da živim.... Čovek je živ i kada nije srećan, lekovi mi pomažu da preguram dan. Mojoj supruzi ni oni ne pomažu, mislio sam da od moje tuge nema veće, ali gledajući nju shvatam da dubinu njenog bola ne mogu da dosegnem... Jer ona je žena, bila je majka, njene emocije su nemerljive... Ona ih je odgajala, ipak sam ja samo otac... Ovo nije življenje, već beskrajno umiranje... One su bile sve što smo imali vredno u životu, svaka stvar nas na njih podseća... Odnele su u grob sve što je bilo vredno i ostavile dvoje praznih ljudi... nesposobnih za emocije, za simpatiju i empatiju... - jadikuje očajni otac.
Kaže da je svestan da život ide dalje za sve druge, te da ne očekuje ni od najbližih da svoje vreme žrtvuju zarad utehe koja je nemoguća.
- Svako ima svoj život, žene se, udaju... Tako i treba, nikoga ja ne osuđujem. I taj mladić kad izađe iz zatvora će se oženiti, imaće svoju decu, svoje radosti, možda će ga još pomalo boleti to što je uradio, a onda će zaboraviti... Ja i moja supruga to nećemo moći, za nas je vreme stalo tog dana kada su Milica i Marija prestale da dišu – kaže Slobodan.
Ističe da mu je mnogo žao što smrt njegovih ćerki nije bila upozorenje za nadležne da preduzmu mere kako bi se sprečilo da se tragedija ponovi.
- Ne može biti da niko nije kriv, neko jeste... Ne sme se delovanje saobraćajne policije svesti na kontrolu vezivanja pojaseva i proveru registracije... Moraju biti tu da zaustave bahate vozače, jer ako se ovako nastavi, bojim se da će još neko doživeti moju sudbinu... A ja to ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju – zaključuje svoju ispovest otac stradalih devojaka.
(Telegraf.rs)