Pre 5 godina Stevanu je poginula unuka, a sad je izgubio i sina: Umesto proslave Božića - sahrana

- Jedva smo ga pronašli da ga sahranimo - priča nesrećni čovek

- Još nismo odbolovali Valentinu, a stiže nova nesreća, ostadosmo i bez Milana. Tuga tugu stiže, zavijeni smo u crno dok smo živi. Srce će mi prepući, ode mi iz kuće sve najmilije - kaže Stevan Stevanović (67) iz Svrljiga, koji je za pet godina pretrpeo dva nenadoknadiva gubitka.

Preporučujemo

Njegova mezimica, šesnaestogodišnja unuka Valentina poginula je u saobraćajnoj nesreći 2015. godine, kada se vozilo „jugo“ kojim je upravljao njen momak, sudarilo sa „folksvagenom polo“ na putu od Knjaževca ka Svrljigu. Dvoje mladih, koje je bilo pred venčanjem, vraćalo se kobne noći sa veselja kada je došlo do tragedije.

- Pet godina je prošlo, a kao da je juče bilo. Valentina mi je neprestano bila pred očima. Nisam mogao da se pomirim da je mrtva, rana na srcu nije zarastala, tuga njene majke, moje ćerke, mi nije dala mira. Jedina uteha mi je bio sin Milan i njegova porodica, ovo dvoje malih koji su mi radost u kuću donosili, a sad ostadoše siročići, ni ne znaju da tatu više nemaju - nastavlja očajni Stevan.

Crna vest ponovo je ušla u kuću Stevanovića 3. januara ove godine kada su saznali da je četrdestjednogodišnjak poginuo u saobraćajnoj nesreći u aleksinačkom selu Gornji Krupac.

- Otišao je tamo kod nekog prijatelja, šta se tačno desilo, ne znamo, i to mi je so na ranu. Jedva smo ga pronašli da ga sahranimo. Te noći došla je svrljiška policija, rečeno nam je da su im aleksinačke kolege javile da je Milan poginuo, ali ništa više. Moja ćerka Milica je sutradan tri puta zvala svrljišku policiju, tražila broj aleksinačke, jedva je dobila njihov kontakt. U međuvremenu zvali smo Zavod za sudsku medicinu, tamo nam je rečeno da takvog čoveka nema. Zvala je aleksinačku bolnicu, pa aleksinačku policiju, pa tužioca, muke naše niko ne zna, nikako nismo moli da saznamo dva dana gde je i šta je sa njim. Tek 6. januara preuzeli smo njegovo telo i umesto da slavimo Božić, na taj dan smo ga sahranili - priča Stevan plačući.

Milanova udovica kaže da se sa njim poslednji put čula dva sata pre pogibije.

- On je tamo otišao kod nekog prijatelja, trebalo je zajedno da krenu u Svrljig. Tada mi je kazao da će još malo posedeti, da je sa njima i neki treći mladić, te da će krenutu te večeri nazad. Međutim, u ponoć nam je na vrata zazvonila policija i kazala da je mrtav - priča supruga poginulog, Tanja.

Detalje nesreće saznala je od čoveka koji je bio sa njim kada im je doneo Milanove stvari. Kazao je da su sleteli u jarak, da je Milan izleteo kroz šoferšajbnu i da ga je auto pritisnuo. Rekao je da je zvao Hitnu pomoć, ali kad njihovo vozilo nije stiglo, pozvao je prijatelje kod kojih su bili, podigli su vozilo, izvukli Milana i odvezli ga u bolnicu.

- Da li je moj suprug tada još bio živ, nije mi kazao. Mnogo toga nam je čudno, čak sumnjamo da se to baš tako i desilo, naročito što na autu nema oštećenja na šoferšajbni, kroz koju je navodno moj muž izleteo - kazala je supruga poginulog čoveka.

I otac i Milanova udovica čekaju rezultate obdukcije, nadajući se da će dobiti pitanja koja ih muče.

Iza poginulog čoveka ostalo je dvoje dece od tri i pet godina.

Niška policija potvrdila je da se 3. januara dogodila saobraćajna nesreća, kada je vozilo sletelo sa kolovoza, te da je tom prilikom jedno lice stradalo. Prema nezvaničnim informacijama, vozilo u kojem je poginuli čovek bio zatečeno je na krovu, a povređeni čovek je preminuo na putu do aleksinačke bolnice.

(Telegraf.rs)