Na sahrani dečaka iz Niša pročitano potresno pismo: Nadamo se da sad na nebu sediš u tatinom krilu

"Dragi naš Andrej, ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek..."

"Dragi naš Andrej, ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek..."

Preporučujemo

Ovim rečima, nakon opela u kapeli, porodica tragično nastradalog dečaka Andreja P. (12) oprostila se od mališana koji je poginuo 4. januara u nesreći na Bulevaru Medijana, kada ga je „audijem“ usmrtio vozač N. S. (19) iz Beograda, piše Blic.

U nesreći je, nekoliko sekundi posle Andreja, poginuo i drugi pregaženi pešak Dejan Ilić (48). Dirljivo oproštajno pismo, rasplakalo je rođake i prijatelje koji su došli da na večni počinak isprate nedužnu žrtvu ove saobraćajne nesreće.

- Nadali smo se da će naš Andrej, lep pametan, dobar odličan i vredan učenik imati svetlu budućnost. Voleo je društvo, kompjuter koji je savladao te u mnogim takmičenjima bio pobednik i prvak. Sve to ulvalo je u nama nadu u njegovu dobru budućnost. Sve se promenilo u jednom tamnom času kada si izašao iz kuće i hodajući svojom stazom života, na trotoaru, put se prekinuo i promenio ti smer. Ne da se vratiš k nama, već da kreneš drugim putem prema večnosti.

- Neizreciva bol porodice, hiljadu nada koje danas pokopavamo, more tuge i suza, pokvareni planovi, izgubljena budućnost, osećamo samo svoju nemoć. Pokušavamo pronaći reči kojima ćemo izreći bol, ali ostajemo nemi, tvoj osmeh je otklanjao tugu u našim srcima za tvojim dragim tatom Vikijem za kojim si patio zajedno sa nama. Za koga si pitao ne htejući verovati da ga više nema, jer si ga jako voleo. I ostajemo nemi, nada su nam bili pogledi, premda tužni, kojima si smirivao naša srca i darivao ljubav. Dragi naš Andrej, ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek... - navodi se u pismu porodice koju je pročitao sveštenik nakon opela.

U oproštajnom pismu se navodi da je društvo izgubilo iskrenog prijatelja, a da je u porodici ostala velika praznina.

- Ali u sklopljenim rukama i jecajima, neprestano pitajući Boga: „Zašto?“, ipak nastavljamo se moliti jer molitva nas spaja u veri Hristovoj koja nas nosi od rođenja do smrti, od jaslica do krsta pa sve do praznog groba jer ćemo uskrsnuti svi u Gospodu. S toga još se nadamo da ćemo se sresti na nebu gde sad ti uživaš u božjem kraljevstvu, u tatinom krilu. S toga ne kažemo ti zbogom već doviđenja, anđele naš. Obećavamo ti, bićemo zajedno u duhu, povezani u molitvi, posećivaćemo te. Sveća će svetleti jer u nama živi nada u večnost. Cvećem ćemo ukrasiti mesto tvog počivališta jer čekaš uskrsnuće, kako bi osetili miomiris tvoje blizine i sećanja na tebe. Počivaj u miru, anđele naš i znaj da te volimo. Do našeg ponovnog susreta na nebu, u večnosti kojoj se nadamo, tvoja porodica - navodi se u potresnom pismu.

"Nema Nišlije koji ne oplakuje tvoj odlazak"

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, uputila je pismo saučešća porodici nastradalog dečaka, koje je pročitano nakon opela, u kojem u svoje, i u ime Nišlija, izrazila žalost za prerano izgubljenim dečjim životom.

- U trenicuma velike tuge koja ovih dana potresa sve naše sugrađane, malo je reći da izražavam iskreno i duboko saučešće zbog prerane smrti vašeg sina. Ovom bolnom trenutku za vas i vaše najmilije nema tih reči koje bi umanjile vašu tugu i bol. Malom Andreju je u trenutku prekinuto detinjstvo, ukradena mladost, otet mu je život. Osećaj tuge preplavio je duše svih nađih sugrađana, posebno duše svih majki jer nije pravdeno da radost darivanja života majka plaća bolom i tugom. Poštovana gospođo Aleksandra, dobro nas nažalost retko ujedini - napisala je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

- Danas nas je ujedinila nesreća koja je Andreju otela život jer osećaj tuge, bespomoćnosti i griže savesti osećamo podjednako svi. Uteha u ovakim trenucima nije moguća, praznina koja ostaje za jednim mladim izgubljenim životom je ogromna i neopisiva. Nažalost, oni koji prave greške ne plaše se sopstvene savesti, njihovo kajanje je često uzaludno. Dragi Andrej, gotovo da nema Nišlije, a i mnogih ljudi širom zemlje, koji tvoj odlazak danas ne oplakuju. Odlaziš u zagrljaj tvom rano preminulom ocu koji će te tamo negde primiti u naručje i zaštititi. Neka te anđeli čuvaju.

(Telegraf.rs)