Ovako je govorio Zlatko Nikolić, učitelj koji je postao kriminolog, o zločinima u Srbiji

Pokojni kriminolog o scenama likvidacije sa beogradskog asfalta, vaspitanju, mladima i poznatim zločincima

Poznati srpski kriminolog, zapravo, doktor socioloških nauka Zlatko Nikolić, o čijoj smrti je danas objavljena tužna vest, bio je vrsni stručnjak pozvan da govori o svakoj temi koja se ticala podzemlja, ubistava, silovanja, zločina, problema kriminala kod mladih... Poslednji put za "Telegraf" Nikolić je govorio povodom serije atentata iza kojih stoje ozloglašeni kriminalni klanovi.

Preporučujemo

Nažalost, reč ovog stručnjaka sada će moći da se čita samo u kontekstu dosadašnjih događaja sa stranica crne hronike, ali njegovo ime i analize nesumnjivo će se još dugo citirati.

Problem sve veće rasprostranjenosti kriminaliteta kod mladih, sukobi klanova, mafijaških i navijačkih, poznati slučaji "malčanskog berberina" i ubistva Jelene Marjanović, samo su neke od tema na koje je Nikolić mogao da govori strpljivo odmah kada bi se javio na telefon...

Britko, bez straha i zadrške, ali neostrašćeno - stručnjački govorio bi i o najopasnijim zločincima.

- Sećate se ono na Autokomandi, pa još jedno pet, šest drugih. Imali smo i na Bežanijskoj Kosi. Jedan je poginuo podmećući bombu neuko i nestručno, poslednje je bilo u Valjevu. Kako sam ja čuo, ovo je takođe dosta primitivno izvedeno, bomba je ubila jednog svedoka i jednog svedoka-saradnika u Šarićevom slučaju. Miriše na pljevaljsku ruku, jer je rudarski izvedena ta eksplozija, ali sve u svemu, odavno govorim ono što sam čuo od njih iz podzemlja, da je dizanje automobila u vazduh rukopis crnogorske mafije. Oni su se najviše izveštili u tome, tako da je i ovo verovatno bilo u direktnoj vezi sa braćom Šaranovićima, sa ubistvom Bojovićevog brata Luke, u tom slučaju je Stojanović svedok - pričao je u poslednjem razgovoru za "Telegraf" Nikolić nakon stravičnog bombaškog ubistva Strahinje Stojanovića u Ulici omladinskih brigada.

Šta se dešava sa mladima

Od 2000. godine smanjuje se broj prestupa od strane mladih ljudi, ali, statistika nije dovoljan pokazatelj. Strašna ubistva odzvanjala su u medijima - brutalnost je sve veća, čak i kod tinejdžera.

- Svi modeli za učenje i za podražavanje vam govore o nasilju. Ne možete da nađete film, čak ni igrice, a da nema brutalnosti i nasilja. Svaki je seks, droga, nasilje. Bez (Stivena) Sigala, Žan-Kloda Van Dama i sličnih nema filma. Sad imamo moderna ubijanja, još nemamo ona masovna, ali se ide ka tome - pričao je Nikolić za Telegraf.

"F*cking, f*ucking, f*cker" citirao je opasne reči, plod "amerikanizacije" koja pogubno utiče na naše mlade.

- Danas deca mogu da biju nastavnike, a nastavnik ne sme mrko ni da ih pogleda - kazao je Nikolić i osvrnuo se i na porodicu.

- Porodica je osnovni krivac za ispuštenog, za nesocijalizovano ponašanje brutalnih. Tu se uči sve, da i nekog drugog može da boli, da i nekom drugom može da treba... Oni su ih stvorili ljudima bez empatije, bez morala.

Malčanski berberin i kastracioni kompleks

Psihopatska struktura ličnosti, koja je u stanju da sa puta do škole otme devojčicu, a potom sa njom prelazi kilometre planinskih puteva pohladnoći, koji je šiša, izgladnjuje i vodi kao svoj plen, posebno je zgrozila Srbiju.

- Dobro je što se ovako završilo - pričao je Nikolić u trenutku kada je devojčica konačno bila oslobođena, ali njen mučitelj i dalje na slobodi.

- Pribojavao sam se da devojčicu ne ubije zbog potere policije i građana i svih koji su se uključili u potragu. On je nju pustio, ali će on nastaviti da beži, dakle, neće se predati. Lično ne verujem da je on naoružan, a ako i jeste to oružje neće koristiti u odbrani kada ga nađe policija. Takvi ljudi nemaju tu vrstu agresije - pričao je Nikolić i doslovce pogodio razvoj situacije.

Jovanović je, prema njegovim rečima, ona vrsta ljudi koja je sadistički nastrojena prema žrtvama, odnosno koja se sveti ženama zbog kastarcionog kompleksa.

- On je sigurno jedini slučaj kod nas koji ima taj kompleks. Takvi pravdaju sebe rečima "ja ne ubijam, već šišam a kosa će joj porasti".

Opasna navijačka likvidacija i "dečko sa rancem"

Ubistvo Ljubomira Markovića Kiće, gotovo pred očima dece koja su se igrala na obližnjem terenu, pre nešto više od godinu dana bila je goruća vest u zemlji.

Marković je ubijen sa šest metaka, četiri dok je bio na nogama, među prolaznicima i dva kao "overa", kada je pao kod benzinske pumpe.

- To je klasično ubistvo, mada ne deluje profesionalno, ponašanje je bilo baš tinejdžersko, ta jurnjava koja se završila tako kako se završila. Izgleda da se radi o nekom od Markovićevih poznanika, navijača, jer se vidi kako se trgao kada ga je video u masi, on je i očekivao tako nešto, ili je stalno bio u opasnosti. Dosta je nespretno urađeno. Profesionalne ubice to rade mnogo skurpuloznije, hladnokrvnije, sa, da tako kažem, pripremljenom distancom, a ne u masi u kojoj i oni sami mogu biti onemogućeni ili upucani - pričao je Nikolić.

U trenutku kada je napadač prišao žrtvi, između njih se slučajno isprečio jedan prolaznik sa rancem.

- Taj muškarac sa rancem smetao je napadaču, koji nije zazirao da ubije i jednog i drugog - kazao je Nikolić i dodao da je i žrtva u tom trenutku impulsivno mogla da gurne prolaznika na napadača, kao živi štit.

On je u intervjuu za "Telegraf" dao i detaljnije tumačenje ovog događaja.

- Nalogodavcu ubistva se samo žurilo da razreši odnose u tim navijačkim grupama. Neki novi biznis je posredi, nešto novo što do sada u tim frakcijama nije postojalo ili nije bilo vidljivo. Ako je tačno da je ovaj pokušavao da formira i četvrtu frakciju u Partizanu‚ to ne bi bilo ugrožavanje jednog nego više njih. Zato sam rekao, sačekajmo da vidimo ko će kako da ga ožali. Ovo je kao da smo dunuli u trubu.

Na pitanje odakle toliko frakcija među navijačima, Nikolić je odgoorio:

- Pa novac. Biznis je biznis. Oni nisu samo tapkaroši, kao nekad. Znalo se u vreme Šekularca: ko je blizak klubu, on je nagrađen time što ispod ruke dobije određeni broj karata. Novi biznis je da se deli droga, a najveća para je kad se učestvuje u deobi novca od prodaje igrača. Vidite da kod klubova i dalje imamo samoupravljanje. Svi imaju skupštine koje smo odavno zaboravili, ali to odgovara i državi i vlastodršcima u tim klubovima, odnosno partijskim drugovima. Frakcije su kao vojske i one služe da se uprava smeni. Navijači sigurno ne unose pirotehnička sredstva u rancu, ona ih na stadionima čekaju ispod sedišta, na tačno određenom mestu. Ti dečaci ne rade ništa svojevoljno, već po zadatku. Tako i ubica vođe navijača nije profesionalni ubica, to je nečiji vojnik - kazao je.

Intrigantni slučaj Jelene Marjanović

Zlatko Nikolić od početka je govorio da je ubistvo Jelene Marjanović tipičan zločin iz strasti.

- Ona je ubijena iz strasti i ubica može samo da bude muž Zoran ili eventualno ljubavnik. U prilog tome, idu i sve dostupne informacije koje su se pojavljivale za godinu i po dana, a koje su upućivale na zločin iz strasti.

Samo su dvojica mogla da ubiju Jelenu Marjanović – muž ili švaler, ako ga je bilo. Nema dileme da je to bilo ubistvo iz strasti. Udarci koji su naneti u besu, više od tri puta, prvi su pokazatelj takvog ubistva. Ali, nema savršenog zločina. Optužnica je sada temeljna i verujem da će se slučaj privesti kraju - pričao je Nikolić za "Telegraf".

Od učitelja do kriminologa

Nikolić je u svojim citatima često spominjao porodicu i obrazovne institucije, jednom rečju, vaspitanje. I to nije slučajno.

U intervjuu ta "Telegraf" Nikolić je okrio kako je od učitelja postao vrsni kriminolog.

- Silom prilika sam postao. Završio sam učiteljsku školu, ali nisam bio učitelj nego sam studrirao pedagogiju i bio profesor učiteljske škole. Već sam kao profesor viđao dosta anomilja u ponašanju pojedinih đaka. Uvideo sam nešto u tom devijantnom ponašanju, nekakvu nerazrešenu situaciju u porodičnom vaspitanju šta je dopušteno a šta nije. Dečak koji se ponaša devijantno smatrato normalnim. Želeo sam da istražujem više. Prijavio sam se na prvi konkurs Kazneno-popravnog dom Niš i sa 26 godina sam postao vaspitač zatvorenicima, „tet a tet“ sa 150 njih u grupi. Dolazili smo do dosta stručne literature preko diplomatskog predstavništva, do koje država u to vreme nije mogla da dođe. Sve te knjige smo prevodili i pravili stručnu biblioteku.

- Završio sam magistraturu na FPN-u istražujući sistem vaspitanja u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Nišu. Posebno sam izučavao psihopatiju i sociopatiju. Nije mi bilo jasno zašto se jedna grupa zatvorenika uvek vraća. Ukazivao sam roditeljima da je empatija vrlo bitna, jer bez empatije nema moralnosti. Deca koja čereče životinje i uživaju da ih muče primer su nedostatka empatije. Psihopata nema empatiju, ne može da pretpostavi tuđu patnju i bol. Zato i čereči, jer mora da vidi bol. Oni ne siluju žene zbog erotskog naboja, već da bi posmatrali njihovu bol i patnju, i kroz njihov šok prevazilazili osećaj sopstvene bede.

(Telegraf.rs)