U partnerskom nasilju ove godine ubijene čak 22 žene: Najveći problem su ove grupe i glavno pitanje

U prethodnih 10 godina u Srbiji u partnerskom nasilju ubijeno više od 320 žena

U Srbiji su od početka ove godine u partnerskom nasilju život izgubile 22 žene, kaže potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i poziva sve žene i devojčice koje trpe nasilje da to i prijave.

Preporučujemo

- Prijavite nasilje, niste same - poručila je Mihajlović ženama i devojčicama izloženim nasilju.

Ona je pozvala i one koji znaju da se nasilje nad ženama i devojčicama dešava da ga prijave.

Navela je da je jedini način da se izborimo protiv nasilja nad ženama i devojčicama da svako od nas da svoj doprinos.

Mihajlović je rekla da je u prethodnih 10 godina u Srbiji u partnerskom nasilju ubijeno više od 320 žena i upozorila da je, statistički gledano, prosečno na svakih 10 ili 12 dana po jedna žena gubila život.

Posle sastanka o pokretanju nove faze projekta "Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama" sa ambasadorom Švedske u Srbiji Janom Lundinom i direktorkom UNDP u Srbiji Fransin Pikap, Mihajlović je rekla da je samo kroz taj projekat prethodnih 10 godina uloženo 4,4 miliona evra.

Ona kaže da se na sastanku razgovaralo o nastavku rada švedske vlade i UNDP-a na tom zajedinčkom projektu.

Navela je da je jedna studija u Srbiji pokazala da svaki četvrti mladić smatra da je normalno udariti šamar partnerki i najavila da će se mnogo više razgovarati sa mladim ljudima kako bi skrenula pažnja o tome da takvo ponašanje nije dozvoljeno.

Smatra da o nasilju nad ženama treba stalno govoriti, a ne samo kada se dogodi neki nemio događaj, te da treba činiti sve da se ono spreči.

- Ne želim da se tešim da je svuda tako u svetu, nego da učinimo sve što možemo da se borimo protiv nasilja - naglasila je Mihajlović.

Navela je da su važne procene rizika i rad sa počiniocima nasilja.

Mihajlović je odgovarajući na pitanja novinara izrazila uverenje da će novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predvideti da svaka lokalna samouprava ima savetnika za rodnu ravnopravnost.

- Sve sigurne kuće u Srbiji sada daju ženama mogućnost, a to je počelo prvo u sigurnoj kući u Somboru, da kada dođu pored besplatne pravne pomoć i pomoći psihologa i drugog, mogu da nauče razne zanate i tako se ekonomski osamostale. To su mnogo sigurne kuće počele da rade - rekla je Mihajlović.

Istakla je da je su promenjeni mnogi zakoni do sada kako bi se smanjilo nasilje nad ženama, ali da to, ipak, nije dovoljno i da sve zavisi da li će žena prijaviti nasilje.

- Broj prijava nasilja raste, jer su žene, ipak, krenule da prijavljuju nasilje. Najveći problem su i dalje Romkinje, žene sa invaliditetom koje prijavljuju nasilje 0,01 odsto, ali i žene sa sela koje nemaju nikakva prava jer nisu nisu vlasnice ničega i rade otprilike da bi da bi mogle da spavaju u toj kući.

Mihajlović je naglasila da je tu najveći problem, kao i da žene moraju da znaju da će kada prijave nasilje neko biti uz njih i da će im pomoći.

Odgovarajući na pitanja novinara, rekla je da će podržati svaku izmenu zakona i inicijativu koja može da smanji nasilje nad ženama.

Istakla je da treba raditi još i kada je reč o primeni svih tih zakona.

Takođe, ukazala je na značaj da nemamo ponovljeno nasilje i zločine nad ženama i da je neophodna bolja procena rizika i rad sa počiniocima.

Ambasador Švedske Lundin podsetio je da je 2016. potpisao prethodnu fazu projekta i da mu je drago da sada ulazimo u drugu fazu, jer moramo da se borimo sa nasiljem svuda i da zajedno nađemo rešenja za izazove.

- Ova tema je od značaja i za EU integracije i Poglavlje 23, vladavinu prava. U tom duhu realizujemo ovaj projekat. Nastavljamo uspešnu saradnju. U novoj fazi bavićemo se nasiljem na sveobuhvatan način, od preventivnog rada sa mladima i roditeljima, podrške nacionalnim isntitucijama, do rada sa počiniocima.

Kaže da se integrativan pristup sa Vladom Srbije i na čelu sa Koordinacionim telom pokazao kao najadekvatniji.

- Zahvalni smo potpredsednici Mihajlović za posvećenost, angažovanost i strateško usmeravanje na celokupnoj agendi rodne ravnopravnosti -  rekao je Lundin.

Pikap je podsetila da UNDP i druge agencije Ujedinjenih nacija koje učestvuju u zajedničkom projektu - UNICEF, UN Women i UNFPA već deceniju kontinuirano pružaju podršku institucijama i nevladinim organizacijama u Srbiji, u njihovim naporima da spreče nasilje i osiguraju zaštitu žena i dece koji su mu izloženi i zahvalila Koordinacionom telu što vodi ovaj projekat na nacionalnom nivou.

Zajednički napori agencija UN-a, u saradnji sa nacionalnim partnerima, i uz podršku Vlade Švedske, doprineli su efikasnoj primeni međunarodnih konvencija, kao i nacionalnih zakona u ovoj oblasti, rekla je ona.

- Imajući u vidu apel UN da niko ne bude izostavljen, u prethodne tri godine prioritet nam je bio da obezbedimo ujednačen odgovor svih institucija na nasilje, kao i jednak kvalitet usluga podrške ženama i devojčicama koje su preživele nasilje, u svim lokalnim sredinama. Zato smo bili usredsređeni na podršku institucijama na lokalnom nivou, istovremeno radeći sa decom i mladima na prevenciji nasilja.

Kako bi se unapredila zaštita od nasilja obučili smo više od 1.000 policajaca, tužilaca, radnika centara za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih radnika, naponula je Pikap.

Kaže da će u narednom periodu podrška UNDP-a, UNICEF-a, UN Women i UNFPA u Srbiji biti usmerena na edukaciju javnosti o problemu nasilja nad ženama i devojčicama i unapređenje primene postojećeg zakonodavstva, kako bi se smanjio rizik od eskalacije i ponavljanja nasilja, podstaklo prijavljivanje nasilja i obezbedila bolja zaštita za žene i devojčice iz ranjivih grupa.

(Telegraf.rs/Tanjug)