Užasan bilans pogibija na domaćim "migovima-21": U proteklih 58 godina stradao 51 pilot

Na crnoj listi žrtava MiG-21 drži drugo mesto

Padom poslednjeg MiG-21 Vojske Srbije okončana je služba jednog od najpoznatijih aviona svetske istorije u srpskom vazduhoplovstvu. Tokom 58 godina službe ukupno je poginuo 51 pilot uključujući dvojicu letača koji su stradali prošlog petka kod Malog Zvornika, piše  balkansec.net

Preporučujemo

Na crnoj listi žrtava MiG-21 drži drugo mesto. Najviše pilota, njih 57, poginulo je na lovcima bombarderima američkog porekla F-84G Tanderdžet od 1953. do 1974.

SFRJ je nabavila 261 MiG-21 u periodu od 1962. do 1986. Čak 58 godina MiG-21 je bio u sastavu lovačkih eskadrila na aerodromima Batajnica, Bihać, Priština i Pula.

Pilotska profesija podrazumeva rizik. Udesi su se nizali u raznim okolnostima.

Većina letača stradala je u miru, a dvojica se nisu vratila sa borbenih zadataka 1991/92. godine.U katastrofama je izgubljena 41 letelica tog tipa odnosno 15,7% ne računajući ratne gubitke. Na jednosedima se dogodila 31 katastrofa, a na 10 dvoseda stradalo je 18 pilota.

U udesima su iskočila i prizemljila se padobranom 42 letača, a petorica su iskočila iz aviona koja su pogodile hrvatske oružane snage.

Još crnja je statistika sa Tanderžetom. Katastrofe su se dogodile na 24,68% od ukupno 231 aviona tog tipa u jugoslovenskom RV. Prvi pilot je stradao 1954. i poslednji 1970. U nekim godinama dešavalo se da pogine čak 7-8 letača Tanderdžeta.

Prvi pad

Prvi avion MiG-21 izgubljen je 20. juna 1964. kada je dvadesetčetvorogodišnji poručnik iz batajničkog 204. puka Zdravko Stanić poleteo na ubrzanje do brzine od 1,5-1,6 Maha na visini od 13.000 metara. Kada je uključio forsaž javio je da ima tehničke probleme. Avion se srušio i pilot je izgubio život. Uzrok udesa nikada nije ustanovljen.

U to vreme od oficira avijacije očekivalo se da budu otresiti i preuzmu odgovornost.

Pred pilotima komandant RV i PVO general Viktor Bubanj otvoreno je rekao da je uzrok katastrofe loša obuka i slaba priprema i da je krivac on lično. Zatim je rekao da su krivci i njegovi potčinjeni komandanti sve do komandira eskadrile kojoj je pripadao Stanić.

Prvi pilot koji je koristio sedište za iskakanje bio je potporučnik Dušan Đenić iz 204. puka koji je 15. oktobra 1969. izgubio kontrolu nad avionom na obuci u presretanju po noći. Kuriozum je da je Đenić te 1969. šest meseci ranije imao udes na sletanju i izašao je iz kabine, ali avion je potpuno uništen u požaru.

Sedišta na ranim varijantama jednosedoj MiG-21F-13 i dvosedoj MiG-21U bila su po zlu poznata kao neefikasna. Na papiru minimalna visina u horizontalnom letu za korišćenje sistema SK bila je 100 m.

Neobično rešenje je bilo iskakaknje sa poklopcem kabine pri brzinama većim od 700 km/č zbog zaštite pilota od vazdušne struje. Na manjim brzinama pilot je prvo odbacivao poklopac kabine i iskakao. i neki od pilota stradali su zbog premalene visine na kojoj su iskočili iz aviona ili udara u poklopac kabine.

Zato u statistici katastrofa MiG-21 najviše žrtava, čak 22 pilota, je bilo je na prvoj generaciji tog aviona.

Kasnije varijante imale su sedište KM-1 koje je bilo pouzdanije i moglo je da se koristi na visinama od 0 m do 20.000 m i instrumentalnim brzinama leta od 130 do 1.200 km/č.

Gubici u ratu

U građanskom ratu 1991. i 1992. izgubljeno je sedam MiG-21. Šest su oboreni, a za jedan ostaće zauvek nerazjašnjeno da li je pilot tokom dejstva prevukao avion odnosno imao udes ili je pogođen.

Kako bilo, kapetan prve klase Zlatko Nuspahić, 19. septembra 1991. godine, iskočio je i stradao ili zbog male visine na kojoj je avion bio u trenutku kada je povukao ručicu sedišta ili zbog vatre hrvatske pešadije kojoj je bio izložen.

U dejstvu na most preko Save kod Slavonskog Broda 2. maja 1992. pogođen je avion kapetana prve klase Slobodana Medića. Njegove kolege videle su padobran, a hrvatska strana tvrdi da nije iskočio. Dugo je vođen na listi nestalih u borbenim dejstvima jer nikada nisu predati njegovi posmrtni ostaci.

Pet pilota MiG-21 iskočili su i prizemljili su se bez većih povreda. Četiri pilota su neko vreme provela u zarobljeništvu, a jedan je izvučen helikopterom na svoj aerodrom.

U devedesetim godinama pao je broj udesa, ali i drastično je smanjen nalet pilota. Udesi su se dešavali i češće srazmerno vremenu provedenom u vazduhu.

Poslednje katastrofe MiG-21

Poslednje katastrofe domaćih MiG-21 pre aktuelne tragedije dogodile su se 1994. godine kada su stradala dva letača.

Sa aerodroma Ponikve 1. juna poletela su dva pilota sa MiG-21bis na noćno presretanje.

Došlo je do sudara i poručnik Siniša Sladojević je poginuo, a kapetan prve klase Srećko Jeremić koji se tumbao u ostatku svog aviona uz velike teškoće povukao je ručicu sedišta KM-1 i iskočio.

Iste godine 24. avgusta sa Ponikvi je na poslednji let krenuo kapetan Nenad Šakotić. On je iskočio na maloj visini, između 30 i 50 m, ali izvukao se samo stabilizirajući padobran i on je ostao u sedištu i poginuo.

Poslednji udesi bez fatalnih posledica zabeleženi su 1998. godine. Od tada do 25. septembra više nije bilo uništenih aviona tog tipa u udesu.

(Telegraf.rs)