Ko je kriv kada se "nestali" ne javi svojima, kad je živ i zdrav, a cela zemlja traga za njim?

* Na društvenim mrežama korisnici dele objave o nestanku, veruje se da su neke od objava lažne * Šta je zloupotreba prijave, a šta uzbunjivanje javnosti?

Na sve brojnijim Fesjbuk grupama, ujedno sve brojnijeg članstva, šire se apeli za pomoć. Tako se saznaje za slučajeve nestale dece, odatle počinje i njihovo rešavanje; objavljuju se fotografije nestalih odraslih, teško pokretnih, starih, bolesnih... Objavljuje ih zabrinuta porodica sa nadom da će dopreti do što većeg broja ljudi i da će time povećati šansu da bližnjeg neko sretne, prepozna i spasi. Međutim, čini se da javni prostor postaje i predmet zloupotrebe.

Preporučujemo

U kratkom vremenu objavljen je nestanak devojčice za koji su korisnici u komentarima naveli da je reč o lažnoj informaciji, da je ista objava već deljena, te da čitaoci ne nasedaju. Zatim se pojavila objava o nestalom mužu čiji su nestanak pogrdno komentarisali takođe navodeći da je "već nestajao". Tu su već navedene i neproverene okolnosti koje bi mogle ukazati na motiv "privremenog nestanka".

Dalje, javnost se uzbunila i u potrazi za nestalom decom - starijim maloletnicima ili već punoletnima - koji su krenuli "put ljubavi", zaista se otisnuvši, često i bez reči. Porodica je opet bila ta koja je potragu učinila javnom, a javnost se saznavši za sklapanje braka u tajnosti osetila prevarenom.

Navodeći upravo ta tri slučaja, razgovarali smo sa advokatom Željkom Mijatovićem. On je u razgovoru za Telegraf.rs objasnio šta bi se od toga moglo nazvati uzbunjivanjem javnosti, koja su prava nestalih i porodice i šta je od navedenog potpuno zakonsko postupanje, iako moralno upitno.

- Prvi slučaj je klasično uzbunjivanje javnosti. Sad da li se iza toga kriju neki lukrativni motivi ili ne, nisam siguran, u smislu skupljanja klikova, šta već sve ljudima padne na pamet - kazao je ostavljajući otvorenom mogućnost da cilj bila nekakva korist.

U drugom slučaju kada se postavlja pitanje nestanka ili bega, naveo je da će sud o tome dati policija, ali da se porodici ne sme uskratiti pravo na informaciju.

- Bez obzira što neko ima tendenciju nestajanja, porodica ima pravo da zna gde je, šta je sa njim i da u roku od 24 časa prijavi. Policija je ta koja posle vrši procenu da li će ta osoba da se kvalifikuje kao nestala ili ne. Ako je to čovek koji s vremena na vreme nestane, izgubi se, možda policija oceni da to nije nestanak i da ga ne kvalifikuje kao takvog. Ali i to bi se teško desilo, čak i tada policija bi morala da obavi određene provere - kazao je ističući da je pravo svakoga kome je neko nestao to i da prijavi.

Prava i obaveza roditelja na prijavu nestanka 

U trećem slučaju razmatra okolnosti. Ako je neko, navodi advokat Mijatović, znao gde je bližnji čiji je nestanak prijavio, onda je prijavu zloupotrebio, što je krivično delo za koje se može kazniti sa do tri godine zatvora. Sa druge strane, bližnji koji odluči da prekine kontakt sa porodicom, ima svako pravo na to.

- U slučaju da ne znaju gde je dete, roditelji imaju pravo i obavezu da prijave nestanak - navodi u slučaju roditelja i dece kojima su se putevi razišli.

Ukoliko je prijava nestanka dospela do javnosti, uprkos tome što je "nestali" živ i zdrav, ali odlučan da se ne javi onima koji za njim tragaju, pravno ne snosi nikakvu ogovornost za uzbunjivanje javnosti.

- Njihovo je pravo, svakog punoletnog, donekle i maloletne osobe, da ako želi, prekine odnos sa svim svojim bližnjim i ode gde god želi. Za maloletnu osobu se uključuje Centar za socijalni rad, to je malo specifičnije. Moralno, ta odluka je upitna, ali to ne utiče na to što taj neko ima pravo da to uradi - navodi slučaj u kome nema krivih: ni na strani onih koji nestanak prijavljuju ni na strani onih koji su svesno nestali.

Kaže i da u tome ne vidi paradoks, te da je pravo porodice da brine i pravo pojedinca da se otuđi.

- Suštinski, nema paradoksa. Pravo porodice je da brine i da hoće da zna šta se desilo. Policija je u službi građana. Ona je dužna da na sve te brige i pretnje odgovori i da pruži zaštitu: zaštitu porodici da znaju šta se sa nekim bližnjim desilo i zaštitu bližnjem da ga ne primoravaju ni na šta ako ne želi da se vrati ni da govori. Policija će u tom slučaju biti posrednik.

(Telegraf.rs)