Sve o zelenašima u Srbiji: Najčešće daju 50.000 evra i sve češće su na meti svojih dužnika

Policijske istrage pokazale su da žrtva zelenaštva, može biti i sam kamataš jer mu neki dužnici ne plate ni kamatu niti vrate glavnicu, a malo je onih koji se usude da primene silu da bi povratili svoj novac

Ubistvo keramičara Milorada Radenkovića iz Žarkova, u čijoj su pozadini prema prvim rezultatima istrage, zelenaški dugovi, ponovo je skrenulo pažnju na problematičnu stranu zasnivanja te vrste dužničko poverilačkih odnosa.

Preporučujemo

Član 217. Krivičnog zakonika Srbije propisuje zelenaštvo kao posebno krivično delo i predviđa da će se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, a u pojedinim slučajevima i strožom kaznom, kazniti lice koje za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu, primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog. Ovaj član zakona štiti dužnika, ali ne i zajmodavca jer se pretpostavlja da je on taj koji će profitirati iz ove nelegalne transakcije.

Međutim, slučaj Milorada Radenkovića pokazao je da zelenaštvo može skupo koštati ne samo dužnika, s obzirom na to da se sumnja da su njega ubili oni kojima je dao novac pod kamatu.

Miodrag Kojić, rukovodilac grupe za suzbijanje imovinskih delikata PU Niš u koju spada i zelenaštvo apeluje na građane da se uzdrže od ove vrste pozajmica, jer rizikuju da se nađu u velikim problemima.

- Naši podaci pokazuju da je udeo zelenaštva, kao krivičnog dela, u imovinskim deliktima koje rešavamo, u padu. Smatram da za to ima više razloga, ljudi su shvatili koliko rizikuju, pre svega mislim na imovinski aspekt, uzimajući zajam uz enormnu kamatu. Sa druge strane, mislim da su suzbijanju zelenaštva doprinele i banke, jer su pojednostavile proceduru za dobijanje kredita ali i ublažile zahteve za garancijama za vraćanje duga.

- Međutim, teško je ustanoviti prave razmere ovakvih transakcija jer se one po pravilu odvijaju u četiri oka, a mi za njih saznajemo tek kada dužnik počne da trpi pritiske da vrati novac. Baš to, što se dužničko poverilački odnos zasniva u „sivoj zoni“, zelenaštvo je teško dokazivo krivično delo. Ovo iz razloga, što zelenaš dužniku ne izdaje priznanicu za uzeti novac a kamoli da navodi iznos kamate. Ta transakcija se po pravilu pokriva fitkivnim kupoprodajnim ugovorom koji u suštini znači da će dužnik ostati bez nekretnine koju je dao kao garanciju za vraćanje duga, ako ga ne izmiri u određenom roku - kaže Kojić.

Kako ističe, bez obzira na to što su teško dokazive, policija prijave o zelenaštvu ne odbacuje.

- Po svakoj prijavi od žrtve zelenaštva postupamo, obaveštavamo tužilaštvo i prikupljamo dokaze. Međutim, retko se dešava da obezbedimo nesporne dokaze za ovo krivično delo, pa tužioci u 90 odsto slučajeva te prijave odbacuju kao neosnovane a stranke upućuju na parnični postupak. Nije uvek tako, imali smo nekoliko vrlo uspešnih akcija u Aleksincu gde smo u nekim slučajevima pronašli i spiskove dužnika sa potraživanim iznosima, što nam je omogućilo da delo dokažemo a osumnjičene za zelenaštvo, procesuiramo - dodaje naš sagovornik.

Govoreći o profilu ljudi koji se odlučuju na ovu vrstu pozajmica, Kojić objašnjava da se najčešće radi o biznismenima kojima je novac potreban za neki poslovni poduhvat.

- Najčešće se zelenašima obraćaju preduzetnici, kojima su potrebne velike sume novca. Naša saznanja pokazuju da se najčešće uzima 50.000 evra a kao garancija za vraćanje duga, zalaže se nekretnina. Najviše je građevinaca, koji smatraju da će s obzirom na

veliku zaradu od izgradnje stanova, uspeti da pozajmicu lako vrate.

- Ne računaju na neke nepredviđene okolnosti, recimo na probleme oko građevinske dozvole, kašnjenje u izvođenju radova i slično, što uvećava dug zbog protoka vremena. Kada shvate da se primiče rok da vrate dug, odu kod drugog zelenaša, pa kod trećeg, četvrtog... i onda je dužnički bilans enormna suma novca - dodaje Kojić.

Često su i zelenaši žrtve prevare

Policijske istrage pokazale su da žrtva zelenaštva, može biti i sam kamataš jer mu neki dužnici ne plate ni kamatu niti vrate glavnicu, a malo je onih koji se usude da primene silu da bi povratili svoj novac.

- Bilo je ranije ozbiljnijih krivičnih dela za koje sumnjamo da su u vezi sa zelenaštvom, ali sada nemamo takvih situacija. Ovo iz razloga što su zelenaši svesni da će biti ozbiljno sankcionisani ukoliko pribegnu „uterivanju dugova“. Iz tog razloga, imali smo situacija da su pristajali da im se vrati samo glavnica, ali dužnik nije imao ni za glavni dug a kamoli za kamatu.

- Tako su zelenaši ostajali „kratkih rukava“, čak imam osnova da kažem da postoje ljudi koji od njih pozajmljuju novac bez namere da im vrate, tako da su u stvari oni oštećeni. Koriste situaciju što su svesni da zajmodavac ne može da se obrati sudu jer bi sebe izložio riziku zbog ugovorene nezakonite kamate, pa mu ne vrate ni glavni dug. Od desetak zelenaša pozajme po dvadeset, trideset hiljada evra, ako im neko pripreti, njemu vrate a ovim ostalima kažu da ih tuže. Zelenaši znaju da nemaju dokumentaciju niti drugi dokaz, pa ne naplate ni glavnicu - dodaje sagovornik.

Zelenašima odlaze i ljudi iz siromašnijih društvenih grupa, ali oni pozajmljuju manje sume novca.

- Uočili smo a zelenaštva ima u romskoj populaciji, te da on posebno olako uzimaju novac za veselja te za neke njihove svadbene običaje. Računaju da će otići u neku od evropskih zemalja te da će tamo nabaviti novac. Međutim, dešava se da im se ti planovi izjalove pa kamata naraste. Onda dolazi do svađa pa i tuča, ali oni retko prijavljuju da je pozadina tih sukoba zelenaški dug.

- Zbog svega što se može desiti i zelenašu i dužniku, preporučio bih da se uzdrže od ovakvih radnji jer moraju imati na umu da se radi o krivičnom delu koje može eskalirati i u neko drugo, mnogo ozbiljnije - dodaje Kojić.

(Telegraf.rs)