Ibarska magistrala, srpski put smrti: U junu poginulo 4 puta više ljudi, i to ne zbog alkohola

Koliko je magistrala zapravo opasna i koliko je izgradnja auto-puta promenila stanje na putevima

Samo u prvih 11 dana juna na putevima u Srbiji poginulo je 16 osoba, što je za četiri više nego u istom periodu prošle godine, a povređeno je oko 260 ljudi. Zbog pojačanog saobraćaja i početka letnje sezone, Agencija za bezbednost saobraćaja podseća da je neophodan oprez i posebno ukazuje na Ibarsku magistralu, koja je delimično rasterećena, ali i dalje rizična.

– Od izgradnje i puštanja u upotrebu auto-puta „Miloš Veliki” došlo je do znatnog smanjenja obima saobraćaja na deonicama Ibarske magistrale, što učesnicima u saobraćaju stvara osećaj da je bezbedno da razvijaju veće brzine kretanja vozila, pa usled neprilagođene brzine i prekoračenja dolazi do nesreća sa težim posledicama – kaže za Politiku Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Prema statistici za prethodne tri godine (2017–2019) na Ibarskoj magistrali se dogodilo 1.736 saobraćajnih udesa, u kojima je poginulo 86 i povređeno 1.619 osoba, od kojih 282 teško.

Koji su uzroci nesreća?

Najčešći uzroci su neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta (oko 50 odsto), propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije (oko 24 odsto) i pogrešno izvođenje okretanja ili drugog manevra vozila (16 odsto).

Dozvoljena brzina na Ibarskoj magistrali je 80 kilometara na sat na deonicama puta van naselja, a 50 u naseljenim mestima, osim ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno.

– Neprilagođena brzina, propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije i nebezbedno odstojanje ili rastojanje između vozila prepoznati su kao uticajni faktori kod saobraćajnih nesreća u kojima su evidentirane nastradale osobe tokom prethodne tri godine. Zato apelujemo na vozače da vožnju prilagode stanju i uslovima na putu. Svesni smo da je reč o državnom putu prvog Be reda, ali put dug oko 300 kilometara se pruža kroz nekoliko naselja, pa se veliki broj pešaka i drugih ranjivih učesnika u saobraćaju kreće ovim putem – naglašava Jasmina Milošević.

Apel za vlasnike poljoprivrednog zemljišta, pešake i bicikliste

Duž Ibarske magistrale ima dosta poljoprivrednih površina, pa zato iz Agencije za bezbednost saobraćaja mole vlasnike poljoprivrednog zemljišta da nakon obavljenih radova uklone blato sa točkova pre nego se uključe u javni saobraćaj, da adekvatno obeleže traktore, rotacijom i trouglom za spora vozila, kako bi svi drugi učesnici u saobraćaju mogli na vreme da ih uoče i reaguju. Pored toga, preporučuje se da traktoristi nose fluorescentni prsluk, da ne konzumiraju alkohol. Poljoprivrednici takođe treba da obrate posebnu pažnju prilikom prevoza osoba i tereta na prikolicama.

– Apelujemo na pešake i bicikliste da nose svetloodbojne prsluke i svetliju odeću, pogotovo kada se kreću deonicama puta van naselja u večernjim i noćnim satima, kako bi bili uočljivi drugim učesnicima u saobraćaju. Molimo i vozače bicikala da koriste zaštitnu opremu u vidu kaciga, kao i svetla na biciklima koja će vozačima omogućiti da ih na vreme uoče. Takođe, potrebno je da u saobraćaju ne budu pod dejstvom alkohola kada upravljaju biciklom i da se kreću na 1,5 metara od desne ivice kolovoza ukoliko na deonici ne postoji odgovarajuća infrastruktura za kretanje bicikala – objasnila je Jasmina Milošević.

Statistika o posledicama nebezbednog ponašanja u saobraćaju je veoma loša za ovu godinu. Naime, i pored toga što je Srbija gotovo dva meseca bila u vanrednom stanju, uz znatno vreme zabrane kretanja za sve građane, od 1. januara pa zaključno sa 11. junom ove godine na putevima je poginulo 180 osoba, što je sedam ljudi više nego prošle godine, a povređeno je oko 5.350 lica, što je za 1.300 manje nego 2019. Bitno je istaći i da se ove godine dogodilo 12.276 saobraćajnih nezgoda, što je 2.580 manje u odnosu na isti period 2019. godine.

(Telegraf.rs)