Srbija još drhti zbog ubistva 7 žena u 3 dana: Sve je počelo svađama, a ubice su imale isti kraj

18. maj je 2017. godine proglašen nacionalnim Danom sećanja na žene žrtve nasilja, posle tragičnog niza 16., 17. i 18. maja 2015. godine kada je nastradalo 7 žena

Za samo nekoliko dana, u Srbiji su ubijene četiri ženske osobe - tri u masakru u Leskovcu, gde su nastradale Danijela (43), njena trudna ćerka Ana (19) i pastorka, devojčica stara svega 12 godina, kao i Branislava G. (46), direktorka OŠ "Sava Šumanović" u Erdeviku.

Preporučujemo

Ove tragične smrti odigrale su se baš pred nacionalni Dan sećanja na žrtve nasilja, koji se u našoj zemlji obeležava 18. maja od 2017. godine kao podsetnik na tri velike tragedije koje su se ređale u nizu jedna za drugom - 16., 17. i 18. maja 2015., kada je ubijeno čak 7 žena.

Upucao ženu na fudbalskom igralištu

Prvo u tragičnom nizu bilo je ubistvo u Lozoviku, kod Velike Plane na fudbalskom igralištu, kada je Darko Bogosavljević (34) sat vremena iza ponoći, iz lovačke puške upucao suprugu Jelenu Bogosavljević (27), a zatim ubio sebe.

Mladi bračni par se najpre posvađao da bi posle kraće rasprave Darko izvadio porodično oružje i upucao svoju partnerku.

Kada je Bogosavljević video da je ona mrtva, pucao je sebi u glavu.

Lekari Hitne pomoći su mogli samo da konstatuju dve smrtonosne prostrelne rane.

Krvava svadba

Narednog dana Srbiju je potresao pravi masakr, 17. maja 2015. godine Rade Šefer (55) je, navodno u alkoholisanom stanju, ubio šestoro ljudi, a zatim i sebe u mestima Martonoš i Oron kod Kanjiže.

Motiv za ovaj krvavi pir bila je ženidba sina sa devojkom koju on nije hteo da prihvati.

Šefer se čak i na dan svadbene proslave posvađao sa ženom i sa sinom, a snajku je nazivao pogrdnim imenima.

Pošto je bio "izrevoltiran" ponašanjem svoje porodice, koja ga nije podržala u odluci da se sin ne oženi devojkom, rešio je svima da se osveti.

Svoj krvavi obračun započeo je u Oronu u kući svog tasta, gde je najpre ubio roditelje svoje žene Roze. Potom se uputio u selo Martonoš, gde je ubio svoju ženu, snajku Nataliju, i njene roditelje, kao i još jednu žensku osobu.

Zbog narušenih porodičnih odnosa život u ovom masakru je izgubilo 7 osoba. Ubijeni su snaja Natalija B. (1990), tast Šandor B. (1963), tašta Karolina B. (1972), supruga Roza Š. (1968), kao i suprugini roditelji J. T. (1941), B. T. (1947) i još jedna ženska osoba.

Ubio suprugu pred sinom

Krvavi niz nastavljen je sledećeg dana. Dragan Kuzmanović, poznati biznismen iz Čačka ubio je 18. maja 2015. iz pištolja svoju suprugu, a potom je izvršio samoubistvo.

Ubistvo se dogodilo u kući porodice Kuzmanović u Ulici Bogdana Teofilovića u blizini gradskog bedema u Čačku.

Kuzmanovićeva supruga bila je u krevetu kada je muž pucao u nju, a tragediji je prisustvovao njihov maloletni sin. Biznismen je potom izvršio samoubistvo.

Nakon što je pozvana policija, teško ranjena žena prebačena je u čačansku bolnicu, ali je ubrzo preminula.

Od početka godine ubijeno 6 ženskih osoba

U Srbiji je od početka 2020., prema evidenciji Mreže Žene protiv nasilja i Autonomnog ženskog centra, u porodično-partnerskom nasilju ubijeno 6 žena.

Prema podacima za prošlu godinu, do 17. maja 2019. u Srbiji je ubijeno 8 žena u porodičnom nasilju, od kojih su dve žrtve ranije prijavale nasilje i tražile zaštitu od nadležnih institucija.

Ukupno ih je 2019. godine prema podacima Pokrajinskog zaštitnika građa bilo 27.

Najveći broj žena - 19, ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.

Nasilje kao "privatna stvar" posledica patrijarhalnih shvatanja

Žene su, kako se navodi u saopštenju Pokrajinskog zaštitnika građana, najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa.

Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na "privatnu stvar".

Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom.

Diskriminacija, nasilje i nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.

Nasilje nad ženama tokom epidemije korona virusa

Tortura nad ženama porasla je za oko 30 odsto u svetu za vreme epidemije korona virusa. Kako je navela ministarka Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, u Srbiji je tokom vanrednog stanja bilo tri do pet puta više poziva na SOS telefone i nevladinim organizacijama koje se bave pomoći ženama i devojčicama u ovim situacijama.

Kako je pred sam kraj epidemije naveo direktor policije Vladimir Rebić, u periodu vanrednog stanja jedna žena je izgubila život u porodičnom nasilju.

Zaštitnik građana: Rizik od nasilja veći u kriznim situacijama

Povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama i apelovao da se unaprede i razvijaju mehanizmi pružanja pomoći žrtvama.

- U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju - navodi se u saopšenju Zaštitnika.

Ukazuje se da posledice pandemije - strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.

Odluka o Danu sećanja na žene žrtve nasilja je, podsećamo, doneta na inicijativu Mreže Žene protiv nasilja, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova i na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Za 35 meseci 141.529 slučajeva nasilja u porodici

Kako navode iz Ministarstva pravde, nadležni organi su za 35 meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmotrili 141.529 slučajeva nasilja u porodici.

Od 1. juna 2017. godine, kada je počela primena tog zakona, do aprila 2020. godine, nadležna tužilaštva su predložila 50.990 hitnih mera, a sudovi usvojili 50.127 tih mera.

Pored donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u skladu sa Istanbulskom konvencijom i u cilju unapređenja krivično-pravne zaštite žena, Srbija je 1. juna 2017. godine uvela četiri nova krivična dela - proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polonog organa i prinudno zaključenje braka.

Do sada je za krivično delo proganjanje podneto 207 optužnih akata, a osuđeno 112 osoba, dok je za polno uznemiravanje podneto 109 optužnih akata, a osuđeno 72 osobe.

Ministarstvo pravde još jednom apeluje na nadležne institucije da se još intezivnije uključe u borbu protiv nasilja u porodici, sa kojim se suočavaju sve zemlje sveta, a žrtve porodičnog nasilja da i dalje imaju poverenja u institucije i prijave nasilje.

Sve češće porodično nasilje

Danas su mediji izvestili o još jednom slučaju nasilja u porodici. Naime, E. A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je zbog sumnje da je u porodičnoj kući više puta udario suprugu (23).

Njemu se na teret stavlja krivično delo nasilje u porodici, saopšteno je iz MUP.

Određeno mu je zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu u Novom Pazaru.

Ukoliko trpite neki vid nasilja, znajte da niste same. Pozovite 0800-100-600 ili SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006.

(D. S.)