"Na Božić mi se čini da mu čujem glas": Živojina oteli na Badnji dan, porodica strahuje da je ubijen

Autobusom je pre 20 godina krenuo za Klokot da praznik proslavi sa najmilijima; putnici posvedočili da su ga naoružane osobe izvele iz prevoza i od tada mu se gubi svaki trag

Živojina Đokića iz sela Mogila kod Klokota nepoznate osobe su otele iz autobusa kad je na Badnji dan 2000. godine krenuo da praznik proslavi s porodicom.

- Nekada mi se učini da mu čujem glas, da me zove, pa izađem u dvorište i gledam ka kapiji, ali njega nema. Na Božić ove godine mi se isto učinilo i tada sam krenula niz ulicu, bio je mrak, ko zna koliko sati. Sin je krenuo za mnom i vratio me kući. Mog Živojina je neko oteo, sigurno su ga ubili i negde zakopali - priča Slobodanka Đokić (67) iz sela Mogila u Klokotu na Kosovu i Metohiji, koja sa sinom Draganom živi u trošnoj kući sa zemljanim podom i bez kupatila.

Preporučujemo

Živojin je radio u Skoplju i na Badnji dan 2000. godine autobusom je krenuo za Klokot jer je želeo da praznike provede sa svojom porodicom. Ušao je na teritoriju Kosova i Metohije, ali su ga nepoznata lica izvela iz autobusa i od tada porodica ništa ne zna o njemu. Dragan (45) ga je više puta je tražio, obilazio je brojne institucije, ali nikakav odgovor nije dobio.

- Nema ga, kao da je u zemlju propao, a sigurno i jeste, ubili su ga i negde zakopali. Na administrativnom prelazu su mi rekli da je zabeležen njegov ulazak na Kosovo i Metohiju. Neki putnici su posvedočili da su ga nepoznate osobe, koje su bile naoružane, izvele iz autobusa. Da je samo kosti da mu pronađemo, da ga sahranimo kako dolikuje, da znamo gde mu je grob. Ovako, on je negde pod zemljom, ali ne znam gde - kaže Dragan.

Slobodanki i Draganu je najteže za vreme Badnjeg dana i Božića jer znaju da je Živojinova poslednja želja bila da praznike provede sa porodicom. Ta želja mu se nije ostvarila.

- Čekam ga jer mi se čini da će doći. Sve njegove stvari još čuvam, oprane su i opeglane. Nema dana da ne zaplačem, da ne zakukam. Dragan me teši, ali i njemu je teško - kaže Slobodanka, koja je Živojinu rodila dvojicu sinova i ćerku.

Majka i sin žive u lošim uslovima, kuća sa zemljanim podom im prokišnjava, nemaju kupatilo. Nekoliko kokošaka, dve svinje i zemlja jeste sve što ova porodica ima. Molili su za pomoć više puta, ali nikada ništa nisu dobili. Sve do danas, kada im je saopšteno da će im biti izgrađena nova kuća.

- Došli su predstavnici Privremenog organa opštine Vitina, koji funkcioniše u sistemu naše države Srbije, i obavestili su nas da će nam praviti novu kuću. Još ne možemo da poverujemo, presrećni smo. Svoje selo nikada neću napustiti. Sada napokon mogu da se oženim i da širim verujemo, porodicu - kaže Dragan i dodaje da će radovi na izgradnji kuće početi na proleće.

Sin Dragan izrešetan u prodavnici

Dragan Dokić je 23. februara 2003, godine sedeo sa drugarima u lokalnoj prodavnici. Bila je noć, nestala je struja. Dva minuta kasnije čula se rafalna paljba, a on je sa stolice pao kao pokošen. Pogodila su ga tri metka i njegovo stanje je bilo kritično.

- Zaustavio se automobil ispred prodavnice, tada su nešto viknuli na albanskom jeziku i počelo je da gruva. Osetio sam tri jaka bola u grudima, ramenu i ruci. Sve oko mene je prskalo u hiljadu delova. Ispaljeno je ukupno četrnaest hitaca, mene su tri pogodila. Nikada niko nije uhapšen zbog toga - kaže Dragan.

(Telegraf.rs/ Informer)