Prasak koji je zavio u crno tri sela, reči na spomeniku bole: Prva godišnjica nesreće u Međurovu
Poslednja, osma žrtva nesreće bila je Lena Ilić (16), najmađa je Aleksa Dimitrijević (15)
Godinu dana bola, suza i samo jedno pitanje: Zašto autobus nije stao na prelazu preko pruge? Srušeni snovi mahom mladih ljudi, srednjoškolaca, koji su krenuli iz Međurova i Čokota u Niš.
Preporučujemo
Mašinovođa napravio dva propusta: Nastavlja se suđenje za nesreću koja je uzela 8 života u Međurovu
"Nije samo vozač autobusa pogrešio": Direktor policije otkriva da je bilo propusta u signalizaciji na prelazu Međurovo
Oni koji su povređeni i koji su izgubili svoje najbliže žive sa duševnom traumom. A za one kojih više nema, danas je u Čokotu služen parastos.
Muk. Više nema ni suza, presušile su. Nema ni glasa. Samo naborana, zgrčena i skamenjena lica roditelja, braće, sestara, prijatelja, komšija...
Pet života zbirsano je u trenutku i nedugo posle tragedije. Bolnica je bila prepuna unezverenih lica, roditelja koji su gledali u oči doktore, izustili imena najmilijih i čekali odgovor: Da li je dete živo ili nije? Da li je u mrtvačnici ili je na operacionom stolu? Povređeno je tridesetak putnika, uključujući i vozača autobusa, protiv koga je podneta i krivična prijava.
Lekari su se borili, ali izugubili bitku za još tri života.
Poslednja, osma žrtva nesreće bila je Lena Ilić (16), devojčica koja se čak pet meseci nije predavala. Lekari su govorili - takve povrede preživi samo jedan od sto i svi su verovali da je Lena uspela. Nažalost, njeno telo se predalo.
Najmlađa žrtva bio je Aleksa Dimitrijević (15).
Jedan od teško povređenih bio je Marko Lazarević, kojem su polomljeni vratni i grudni pršljenovi. Uz napore lekara on je uspeo ne samo da preživi, već i da povrati veći deo pokreta u telu.
Pet žrtava na spomeniku
Na mestu strašne nesreće danas se nalazi spomenik. Na njemu pet lica, a dve su devojčice.
"Nikada vas nećemo zaboraviti! Čuvaćemo vas kao najveće blago, skriveno u našim srcima", napisano je na ploči.
Polemika oko odgovornosti
Prvo pitanje koje se postavilo jeste - ko je kriv? Prelaz, kao prvo, nije imao rampu, a ona je postavljena tek kada se tragedija dogodila. Vozači su, tako, morali da gledaju levo i desno....
Zašto vozač autobusa nije stao pred nailazećim vozom, da li je on kriv ili, pak, mašinovođa nije dao znak da nailazi, ili su krive okolnosti? Odgovor na ova pitanja još se čeka, ali on neće povratiti ničiji život.
I sam vozač autobusa bio je teško povređen, a mašinovođa je odmah završio na psihijatriji.
(D. K. / M. B.)