Bolne reči najtužnije bake u Srbiji, kojoj je snajka otrovala unuke: I na onom svetu ću da je kunem!

Snaja odležala 12 godina u Požarevcu, na psihijatrijskom veštačenju utvrdili da je tokom zločina bila uračunljiva

- Kunem je dan i noć, i na onom svetu ću da je kunem... Kuću mi je zatvorila, sve mi je uzela, nikad neću da joj oprostim – kroz suze priča Mirjana Perić iz sela Batušinac kod Niša, baka dveju devojčica koje je pre 23 godine otrovala majka, njena snaha Tanja.

Na porodičnom ognjištu jedne od nekad najimućnijih porodica u ovom kraju ostala je samo Mirjana sa devedesetogodišnjim svekrom, ostali članovi porodice su pomrli, a starica tvrdi da su i oni žrtve tragedije koju je izazvala njena bivša snaha.

Preporučujemo

- Moj sin Dejan oženio se Tanjom 1994. godine, napravili smo im svadbu kakva se u ovom kraju ne pamti. U naredne dve godine izrodili su dvoje dece, bili smo presrećni, snahi nismo dozvoljavali ništa da radi, njena obaveza je bila samo da ih čuva, a mi nismo izlazili iz njiva – priseća se nesrećna žena srećnih dana koji nisu potrajali.

Bila je u vinogradu tog proleća 1996. godine kada su je komšije pozvale kući zbog smrti četvoromesečne Dragane.

- Vidim dete na krevetu već modro, ona ćuti, ej kuku, šta me snađe... mislim malo je, znala sam da bebe mogu da umru tek tako. Okupam je, obučem, sahranismo je, niko ni pomislio nije da je ubijena. Prođe 15 dana kad me opet zovu, mrtva i Tamara. Ne mogu da verujem, dete dve godine, jako, šta je sad, kakvo nas ovo prokletstvo snađe. Dođe policija, poslaše je na obdukciju, ne prođe dugo, traže da se Dragana iskopa iz groba – priča Mirjana.

U snahu nije sumnjala, sve dok nije potvrđeno da je oboje dece otrovano.

- Kad su iskopavali Draganu ona stoji pored groba i kaže policajcima "Koja će to majka da uradi, devet meseci da ga nosi, pa da ga ubije." Policajac joj tad reče: "Neko je iz kuće, bilo baba, bilo deda, otac ili ti, mora da se zna ko je".

Saslušavali su i mene, pitali kako sam ih čuvala, ja objašnjavam da bi ih namirila i ostavljala kod majke, a da sam onda odlazila u njivu. Tanja ništa ne priča, samo jede, jede... uvek gladna. Jedan dan dođoše, odvedoše je u sobu, posle malo izađoše i rekoše: "Priznala je! " – opisuje tragediju očajna žena.

Ono što je najviše boli je to što snaha nikada nije kazala zašto se tako svirepo obračunala sa decom.

- Na suđenju je samo ćutala, i smejuljila se. Mogla je nas da okrivi, da se brani, ali nije. Ne razumem zašto mi je uništila unučad, ako joj nije bilo dobro, mogla je da ode, a decu da mi ostavi – kazuje Mirjana.

Snaha je otišla u zatvor, ali za Periće nije bilo utehe.

- Sin mi je umro pre deset godina, tvrdim od tuge za decom. Stalno je išao na groblje, sedeo pored spomenika, milovao decu po selu, nije mogao da ih prežali. Ubrzo mi je umro i suprug, nije više mogao da izdrži muku koja ga je pritiskala – jadikuje starica.

Tanja je osuđena na dvanaest godina zatvora, izdržala ih je u Požarevcu, a da nikad nikome nije objasnila zašto je ubila svoje devojčice. Ustanovljeno je da su deca otrovana pesticidom tzv. duvanskom vodom koju im je majka stavila u mleko. Devojčice su umrle u mukama, a Tanja je nakon njihove smrti objašnjavala novinarima da su samo štucnule i prevrnule očima. U Psihijatrijskoj bolnici gde je bila na posmatranju, ustanovljeno je da je zločin počinila u uračunljivom stanju.

D. K.