U porodici Puzić služeno još jedno opelo: Sahranjena baka Verica, koju je tukao i davio unuk Marko

Marko je divljao po ulici i vikao: "Ja sam Isus, moram da pustim krv!"

Posle svega 10 dana u kući porodice Puzić u Bogatiću ponovo je služeno opelo. Na večni počinak danas je ispraćena baka Verica (87) koja je juče preminula nakon što ju je 2. oktobra brutalno pretukao unuk Marko.

Majka Desanka (64), koju je sin mučki tukao i polomio joj svaku kost tada je preminula na mestu zločina i sahranjena je sutradan.

Preporučujemo

Zločin u kojem su ugašena dva života potresao je celu Mačvu i sa nevericom ljudi još uvek komentarišu nezapamćenu porodičnu tragediju. Žiteljima Bogatića u glavama još uvek odzvanjaju sirene policijskih vozila i hitne službe, koje su tog dana parale tišinu mirne varošice. Slutili su znatiželjni da se "dogodilo nešto strašno" a kada su vesti o zločinu potvrđene, zavladala je neverica.

Mnogi su poznavali uglednu porodicu, pre svega Desanku i Zvonka, intelektualce koji su na najgori mogući način osetili tranziciju i oboje ostali bez posla. Ona je bila pravnik, a on ekonomista.

Oduvek su živeli skladno, skromno, donekle zatvoreno, ali su ih svi poštovali. U kući je ostao sam otac Zvonko, na čija staračka pleća se svalila sva tuga zbog gubitka supruge i majke i neizvesne sudbine sina Marka koji leži u Centralnom zatvoru u Beogradu. Jedina uteha mu je ćerka Marina, profesor književnosti, a koja živi u Beogradu.

- Bili su skromna i vredna porodica. U trenutku više je nema. Tužno je pogledati u prazno dvorište i kuću koju su svojim radom sagradili i uredili, a sada su na njoj umrlice - kaže komšija iz Ulice Spasoja Jokića.

Šta je skrivano u četiri zida i zašto se porodica raspala na najtragičniji mogući način još uvek se samo nagađa. U vreme ubistva otac Zvonko je radio na njivi. Kada se vratio kući policijske inspektore je prvo upitao: Da li je Desa živa? Odgovorili su mu da nije i pokazali unakaženo telo supruge koje je prekriveno ležalo pored plota komšijske kuće.

- Znao sam - prošaputao je skrhan i zatečen.

U istrazi je inspektorima morao da objasni ove svoje reči. Tako se nešto više saznalo o burnoj noći koja je prethodila tragediji. Marku nije bilo dobro, bio je uznemiren i razjaren. I tada, kao i sutradan kada je divljao na ulici i lomio kosti majci i baki, vikao je: "Ja sam Isus, moram da pustim krv!".

Čime je bio nezadovoljan, da li uopšte nameravao, koga i zašto da ubije ili je samo bio u nervnom rastrojstvu, otkriće dalja istraga i psihijatrijsko veštačenje koje je naredilo tužilaštvo.

Udarao iz sve snage

- Išao je ulicom, urlao, a majka i baka su pokušavale da ga smire. Verica je pala čim je dobila udarac u glavu, kažu da joj je polomljena vilica, a lekari su je reanimirali posle čega je pala u komu i jadnica se nije budila do sudnjeg časa. Desanka je bila uporna da odvrati i smiri sina, majka je i razumljivo što je sve pokušavala. Ali, nastrada mučena žena jer Marko nije imao kontrolu. Odvukao je preko puta ulice, udarao iz sve snage i na kraju skakao po njoj dok nije izdahnula - priča komšinica.

Više ljudi koji su se tu zatekli u početku je nemo posmatralo krvavi pir, a onda su se povukli u kuće strahujući za svoj život. Jedan čovek je Marku dobacio da se smiri, ali je i sam utekao kada je krenuo prema njemu.

Tužilaštvo je, nakon saslušanja, protiv Marka podnelo krivičnu prijavu za teško ubistvo i teške telesne povrede. Posle smrti bake Verice, postoji mogućnost da optužnica bude izmenjena u dvostruko ubistvo. Tužilac će o tome odlučiti kada na stolu bude imao izveštaj patologa sa obdukcije.

(Telegraf.rs)