Radenko (8) polomio ruku i ubrzo umro od gangrene. Ni posle 3 godine niko nije odgovarao za to

- Menjale su se sudije, non-stop tražila dodatna veštačenja, tražili novi svedoci - kaže očajan Milan, Radenkov otac

Milanu je sin Radenko (8) preminuo 8. oktobra 2016. godine od gasne gangrene koju je zadobio usled lečenja preloma podlaktice.

- Moja agonija traje već tri godine, a kako suđenje odmiče, za smrt mog sina Radenka niko neće da odgovara - kaže dečakov otac, Milan Nikodinović iz Kozjaka kod Loznice.

Preporučujemo

Posle smrti dečaka podignuta je optužnica za teško delo protiv zdravlja ljudi protiv lozničkog ortopeda Dobrivoja Bojanića i lekara Instituta za majku i dete u Beogradu Žarka Đuraškovića i Blagoja Grujića.

- Taman smo očekivali da će sudija posle završnih reči doneti presudu, ali je 16. septembra došlo do obrta i iznenadnog menjanja iskaza veštaka. Očajan sam zbog ovakvog ishoda suđenja i strahujem da će se svi odgovorni izvući. Nemam više ni snage ni volje da pričam. Ovo je bruka i sramota i zaista sam potresen, ljut, besan, tužan - rekao je slomljen Milan.

On je dodao i da je svestan da njegovog sina neće ništa vratiti, ali  je "ljudski, a pre svega i zakonski, da neko snosi posledice za svoje greške".

- Očekivao sam da će pravda konačno da pobedi i da ćemo do početka oktobra, posle tačno tri godine od Radenkove smrti, konačno čuti presudu i da će svi optuženi odgovarati. Veštaci su na poslednjem ročištu posle toliko godina bez stida i blama promenili svoje iskaze i očigledno stali na stranu lozničkog lekara. Čak sumnjam da su se i dogovarali sa njim oko izjava, jer su identične - kaže Nikodinović.

- Sve vreme su tvrdili da je moj sin nestručno lečen, da je u pitanju gasna gangrena i da su bile loše procene lekara kako lečiti dečaka. A sada pak tvrde da je rana bila mnogo duboka, pa dr Bojanić nije mogao da vidi infekciju. Sada prebacuju lopticu i na nas, da smo možda nekom prljavom ili nesterilisanom tkaninom prekrili ranu. To je apsurdna laž i bezobrazluk - izjavio je Nikodinović i rekao da misli "da se kupuje vreme, te da svi igraju jedni za druge kako bi se kazne odgovornih ublažile.

Naveo je i da se plaši da se optuženi i nadležni dogovaraju oko iskaza i da će možda sve ovo pasti u vodu, a svi oni šetati slobodno i lečiti drugu decu".

- Već na pola suđenja videli smo da se nešto dešava. Menjale su se sudije, non-stop tražila dodatna veštačenja, tražili novi svedoci... Ali ja i dalje ostajem pri svom mišljenju da se mom sinu pružila adekvatna pomoć i rana na ruci sanirala, da su mu čak i amputirali ruku, on bi danas možda bio sa nama, a mi se ne bismo borili sa ovakvom nepravdom - očajan je dečakov otac.

(Telegraf.rs/Informer)