Imamo više zaštićenih svedoka nego sve zemlje SFRJ zajedno: Gde su i šta rade Bagzi, Suvajdžić...

Gde su, šta rade i kako se sada zovu Dejan Milenković Bagzi, Nenad Šare, Miladin Suvajdžić i mnogi drugi zna svega nekoliko ljudi u Srbiji

Nekadašnji svedok-saradnik u postupcima protiv "zemunskog klana", Ljubiša Buha Čume, izašao je danas iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, u kom je ležao robiju od 2015. godine. 

Kako se spominje u nezvaničnim podacima i statistikama, u Srbiji ima oko 100 zaštićenih svedoka koji su sa novim imenom, licem, identitetom, izmenjenom biografijom, pokušali da skrivaju svoju prošlost. Oni su mahom pokušavali da izgrade budućnost u novoj sredini. Tako su iz Srbije u svet i u novi život otišli mnogi pripadnici mafijaških klanova koji su odlučili da svoju slobodu otkupe svedočenjem protiv saučesnika.

Preporučujemo

Sud je bio "najdarežljiviji" tokom 2006. i 2007. godine, kada je u slučajevima organizovanog kriminala status svedoka-saradnika dobilo tridesetak optuženih. Kasnije se taj broj znatno smanjio, na svega četiri-pet godišnje. Razlog leži u promeni Krivičnog zakonika, čime su očekivanja od svedoka-saradnika povećana, a "nagrada" smanjena.

Saradnik više ne može biti oslobođen već samo dobiti umanjenje kazne. Posebna priča je zaštita svedoka u slučajevima kada bi im život mogao biti ugrožen. Tačan broj svedoka pod zaštitom, kao i troškovi države za njihovu bezbednost, službena su tajna. Ranije se u medijima spekulisalo o tome da se za te namene izdvaja 5.000 evra mesečno po osobi, što je kasnije i demantovano i predočeno da je ipak reč o manjem iznosu.

ŠTA KAD SVEDOK-SARADNIK NAPUSTI ZEMLJU?

O programu zaštite svedoka u Srbiji malo se zna, ali mnogi misle da oni koji u njega uđu imaju tretman najbitnijih ljudi u državi, da imaju prava na luksuzan život, specijalne želje, egzotična putovanja, stanove. Stvarnost je, kako kažu stručnjaci, sasvim drugačija.

Kada se svedok relocira u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima partnerska jedinica policije. Srbija je u sistemu Evropola i ima dobru saradnju sa skoro svim evropskim zemljama, tako da je praksa da naši svedoci odlaze u inostranstvo i da u Srbiju, po pravilu reciprociteta, dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja.

NA ŠTA IMAJU PRAVO SVEDOCI-SARADNICI?

Po zakonu koji reguliše program zaštite svedoka, osoba koja sklopi tu vrstu sporazuma s državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć.Obezbeđivanje predviđenih vrsta pomoći nije obavezno, a eventualno pružanje svedoku neke od navedenih pomoći, predmet je detaljne analize. 

Svrha programa zaštite je zapravo bezbednost ljudi uključenih u taj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđivanje neke od zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju. Naš zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve-tri godine. 

Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, između ostalog i zbog dužine trajanja sudskih postupaka u Srbiji, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku "repovi" prošlosti, a to znači i svedočenja pred sudom jer je svako vraćanje u Srbiju rizik za njihovu bezbednost i ugrožava program. 

GDE SU BAGZI, ŠARE I SUVAJDŽIĆ?

Naš zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključivanju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana - sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik republičkog tužioca i načelnik Jedinice MUP-a Srbije za zaštitu. O fizičkoj zaštiti svedoka, njegove porodice i imovine brine Jedinica MUP-a Srbije za zaštitu. 

Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu, a ekonomska pomoć koju im Srbija isplaćuje nije svuda ista i zavisi od države u kojoj su smešteni i procenjenih troškova života.

Na primer, ti troškovi nisu isti u Australiji i u Bugarskoj. Neki svedoci potpuno su se osamostalili i ne koštaju Srbiju ni dinara, ali ima i onih kojima je i dalje potrebna pomoć. 

Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. Tako i u Srbiji živi više stranih državljana koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala, a kod nas se sprovodi program zaštite.

Gde su, šta rade i kako se sada zovu Dejan Milenković Bagzi, Nenad Šare, Miladin Suvajdžić i mnogi drugi zna svega nekoliko ljudi u Srbiji.

Upućeni tvrde da naša zemlja ima više svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina koji su u programu zaštite nego sve druge države bivše SFRJ zajedno.

(Telegraf.rs)