Poslednje trenutke života u kobnom autobusu 3 žene provele su zajedno, a sada su sahranjene u istom danu. Ovo su priče o njima (FOTO)

Činilo se da je čitava Kuršumlija danas na groblju i da su došli da isprate tragično stradale žene

Na kuršumlijskom groblju danas su sahranjene Irena Vesković (43) i Jelica Radović (64), a Dobrila Radovanović (50) u isto vreme sahranjena je u selu Merovac. Cela Toplica zavijena je u crno, a tišinu su prekidali jecaji rodbine i prijatelja.

Irenina i Jelicina sahrana, na istom groblju, skoro u isto vreme, kao i poslednjih trenuci života ove dve žene, koje su sedele iza vozača kada je došlo do tragedije.

Preporučujemo

- Ostavila si nam prazninu i tugu. Dušo naša - čulo se poslednjim atomom snage jecaj Irenine rodbine.

I činilo se da je čitava Kuršumlija danas na groblju i da su došli da isprate tragično stradale žene.

- Sve je nestalo. Ne mogu da verujem da smo ovde gde smo. To zaista nije moguće i ne znam kako da se pomirim sa tim - kazala je Jelicina bliska rođaka.

Skrhan tugom suprug Aleksandar nemo je stajao i činilo se da ne želi da krene ka groblju, jer je to poslednja njegova pratnja voljenoj Ireni.

U Kuršumliji muk i tišina. Ni na ulicama nema ljudi...dve žene se sahranjuju u istom trenutku.

Petoro putnika izgorelo je u sudaru kamiona i "Nišekspresovog" autobusa na putu Kuršumlija–Prokuplje u utorak 30. aprila, oko 6.45 sati. Poginula su oba vozača i tri putnice, dok je šest osoba prebačeno u lokalne bolnice.

Autobus je išao ka Prokuplju i u jednom trenutku prešao je na suprotnu stranu kolovoza i direktno udario u kamion.

Tri žene kojima nije bilo spasa krenule su u utorak ujutru na posao. Irena u prokupačku bolnicu gde je radila na odelјenju neurologije,  a Dobrila na ortopediju.

- Jelica je radila na šalteru Poreske uprave i trebalo joj je manje od godinu dana do penzije. Šteta što zbog jednog radog dana nije mogla da spoji praznike i to je eto koštalo žvota. Uporno je pokušavala da nekako uzme taj slobodan dan, ali niije mogla - rekao nam je kratko njen suprug Milan po povratku iz kapele u prokupačkoj bolnici gde su tela postradalih odneta na identifikaciju.

Nesrećna žena, koju rođaci i prijatelјi znaju kao skromnu ali prijatnu i druželјubivu, ostavila je za sobom dvoje odrasle dece, sina i kćerku koja je zbog posla otišla u inostranstvo gde je i  zatekla vest o nesreći.

- I Dobrila koja je rodom iz prokupačkog sela Merovca bila je jako druželјubiva osoba. Udala se ovde u Kuršumliji i posle nekoliko privatnih smeštaja koje su promenili, ona i njen suprug koji je zaposlen u preduzeću „Planinka“ na pakovanju prolom vode skrasili su se u jednoj od kuršumlijskih zgrada gde su bili jako omilјeni komšije – pričaju prijatelјi  bračnog para koji nije imao dece ali koji su se nadali potomstvu i bolјem životu u novom stanu.

I Irena Vesović je bila rodom iz Prokuplјa ali udata u Kuršumliji gde su u jednom od kuršumlijskih naselјa u ogromnoj porodičnoj kući uživali sa dvoje mališana od tri i pet godina. Zato su danas svi koji su izjavlјivali saučešće njenom suprugu Aleksandru  ostajali nemi i sa suzama. U dnevnoj sobi gde je izložen sanduk sa njenim telom, uplakana rodbina i prijatelјi daju podršku suprugu zaposlenom u ovdašnjem Domu zdravlјa dk su mališane sklonili kod rodbine. Ipak, na zidu dnevne sobe crteži mališana posvećeni majci sa naslikanim srcima i rečima lјubavi.

- Irena je bila divna žena i majka. Iako prvih nekoliko godina braka nisu imali dece, ostvarili su se kao roditelјi što ih je oboje usrećilo. I  baš kada je trebalo i mogli da žive u radosti i sreći porodičnog života, jedna nesreća promenila je sve - priča jedna od rođaka Vesovića odmahujući glavom u neverici zbog tragedije koja je šokirala celu Kuršumliju.

Za Irenu i Dobrilu svi u prokupačkoj bolnici imaju samo reči hvale.

- Nije što ih više nema, ali su zaista obe bile neprikosnovene, vredni radnici i odlični ljudi. Uvek nasmejane i pozitivne. Dobrila pored toga što je pokušavala da izleči sterilitet, uvek je bila nasmejana i znala je nama ženama da kaže da uvek treba da se trudimo da budemo najlepše - kazala nam je osoba koja je zaposlena u prokupačkoj bolnici koja ih odlično poznaje.

- Jelica je bila vredan radnik. Radila je na šalteru, te su je svi poznavali i uvek je imala puno posla, ali nikada se nije žalila - kazao nam je njen kolega u prokupačkoj Poreskoj upravi.

(B. R.)