Srbija i dalje tranzit za narkotike: Droga u našu zemlju najčešće ulazi iz Albanije. Smanjena zaplena marihuane, sve više otkrivenog heroina
Stejt department tvrdi da u Srbiji postoje male, tajne laboratorije u kojima se proizvode sintetičke droge za lokalnu upotrebu
U godišnjem izveštaju o međunarodnoj strategiji kontrole narkotika, američki Stejt department navodi da Srbija nije značajan izvor niti potrošač ilegalnih droga, ali da je i dalje zona tranzita za narkotike, a kada je reče o sprečavanju pranja novca, ocenjuje se da je ostvarila značajan napredak.
- Srbija nije značajan izvor niti zemlja potrošač ilegalnih droga, ali je i dalje zona tranzita za narkotike, koji se krijumčare preko njene teritorije ka drugim evropskim tržištima, među kojima su opijati koji potiču iz Avganistana i kokain iz Južne Amerike - navodi se u izveštaju.
Stejt department tvrdi da u Srbiji postoje male, tajne laboratorije u kojima se proizvode sintetičke droge za lokalnu upotrebu, a da je kanabis najčešće korišćena nelegalna droga.
- Stimulansi amfetaminskog tipa i nove psihoaktivne supstance (NPS) proizvode se u maloj količini u tajnim labaratorijama širom Srbije. Ove se droge mahom izvoze u Zapadnu Evropu i na Bliski istok, ali i snadbevaju malo, ali rastuće domaće tržište - navodi se u dokumentu.
U izveštaju se konstatuje da je smanjena zaplena kokaina, marihuane i amfetamina u 2018. godini, dok je zaplena heroina povećana za 12 odsto.
Ističe se i da je izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova pokazao da se droga i dalje krijumačari preko "balkanse rute" u Evropu, a da u Srbiju prvenstveno ulazi sa teritorije Kosova i iz Albanije, dok srpske grupe za krijumčarenje droge olakšavaju logistiku.
- Dok srpske vlasti veruju da upotreba heroina i MDMA-e (ekstazija) opada u zemlji, veruje se da je u porastu upotreba NPS-a - upozorava se u izveštaju.
U drugom delu izveštaja, koji se bavi pranjem novca, navodi se da se Srbija u 2018. godini obavezala na visokom političkom nivou da će se pozabaviti primećenim nedostacima i da je zatim postigla značajan napredak u usklađivanju svog režima borbe protiv pranja novca s međunarodnim standardima. To je, kako se navodi, dovelo do povećanja broja istraga i donetih presuda.
- Uz pomoc donacija, Srbija je poboljšala svoju nacionalnu procenu rizika kako bi bolje identifikovala aktuelne pretnje ili krivična dela koja su povezana sa pranjem novca i metode koje se koriste u pranju novca i finansiranju terorizma - ocenjuje Stejt department.
U izveštaju se navodi da, prema podacima srpske Uprave za sprecavanje pranja novca, najčesća metodologija za pranje novca uključuje pozajmice i poklone u gotovini nepoznatog porekla privatnim i pravnim licima, gotovinske depozite nepoznatog porekla u finansijski sistem, korišćenje of-šor kompanija i slucajeve gde se pranje novca kombinuje sa utajom poreza, kao i integraciju fondova kriminalnog porekla u sektore kao što su građevinarstvo, stambeno tržište, gradnja kockarnica, menjačnica, hotela...
Stejt department smatra da bi Srbija trebalo da unapredi međusobnu saradnju agencija, pranje novca krivično goni nezavisno od drugih krivičnih dela, podigne svest među subjektima obaveznim da podnose izveštaje o sumnjivim transakcijama.
Navodi i da bi Srbija trebalo da obezbedi da agencije za sprovođenje zakona dobiju na vreme i tačan pristup informacijama o vlasništvu pravnih subjekata, pokažu evidenciju obuke o istrazi i krivičnom gonjenju trećih strana i samostalnih slučajeva pranja novca i unapredi kapacitete supervizora Uprave za sprečavanje pranja novca i borbe protiv pranja novca.
Stejt department konstatuje i da Srbija sarađuje sa stranim vladama u slučajevima pranja novca.
Ocenjuje i da se novim Zakonom o sprečavanju pranja novca značajno unapređuje efikasnost režima za sankcionisanje sprečavanja pranja novca, delimično, time što se dozvoljava proporcionalnost i pravovremenost korektivnih mera.
U tom pogledu, ističe se da je za osam meseci 2018. podignuto 11 optužnica protiv 31 pojedinca zbog krivičnog prestupa pranja novca, dok je za sedam meseci primene novog zakona o organizaciji državnih tela u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije podignuto 275 optužnica i donete 142 krivične presude za korupciju i ekonomske prekršaje.
U izveštaju Stejt Departmenta opisuju se napori ključnih zemalja za borbu protiv svih aspekata međunarodne trgovine drogom. Izveštaj pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine.
(Telegraf.rs/Tanjug)