"Tup udarac otpozadi, mi se zakucavamo u prikolicu ispred". Drugarica je rekla dve reči koje su nam spasile život: Aleksa je bio u kobnoj koloni kod Jagodine
Put je bio čist, gužvi nije bilo, sve do sela Mijatovac
Tog kobnog utorka, Aleksa je, sa svojom drugaricom iz Kruševca, krenuo za Kragujevac oko 6 ujutro. Na benzinskoj pumpi napravili su pauzu, popili kafu i nastavili put.
- Ja se kroz maglu sećam da je nas udario neko otpozadi, da smo se mi onda zakucali u prikolicu i da sam ja nalevo skrenuo auto. U tom trenutku moja drugarica je rekla "Izlazimo, Aki" i verujem da smo preživeli samo zato što smo na vreme napustili kola - ovo je za "Novosti" ispričao Aleksa Ilić (35) iz Kruševca, koji se od utorka u Kliničkom centru u Nišu oporavlja od nezapamćene tragedije na auto-putu kod Jagodine.
- Izašli smo preko bankine u njivu, počelo je da puca, da lomi, udara, dugo, dugo... Kao da su se satima ljudi sudarali. Međutim, sve se posle dvadesetak minuta zaustavilo. Svi su se čudili kako smo ostali živi - priča Ilić.
Tog kobnog utorka, Aleksa je, sa svojom drugaricom iz Kruševca, krenuo za Kragujevac oko 6 ujutro. Na benzinskoj pumpi napravili su pauzu, popili kafu i nastavili put, a kako tvrde, ništa nije slutilo na nesreću. Put je bio čist, gužvi nije bilo, sve do sela Mijatovac.
- Tu smo već uočili maglu, ali normalnu maglu, ništa alarmantno - priseća se Ilić. - Ali kako smo išli dalje, to više nije bila magla, to je bio neki crni dim od kog se nije videla ni srednja traka, ni zaustavna traka ni tačke upozorenja za maglu nikakva svetlosna signalizacija. Put je postajao klizav u tom delu. I eto šta se dogodilo. Ubrzo je došla Hitna pomoć. Ja sam tri sata svega bio svestan, ali mi je posle toga naglo pozlilo, valjda od potresa mozga - kaže Aleksa.
(Telegraf.rs/ Novosti)