Radmilo je poginuo na sinovljev rođendan, a ubicama ni nakon 8 godina nije suđeno: Prvo ga je udario autobus, pa auto koji ga je usmrtio (FOTO)

Do tragedije je došlo ispred tunela u kojem su se obavljali radovi, gde je nesrećni putar naizmenično propuštao vozila upotrebom signalnih zastavica

Ni posle osam godina nije doneta ni prvostepena presuda protiv Piroćanca Jovice Krstića (64) i Nišlije Vladimira Rakića (45) optuženih za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja jer su na putu Niš – Pirot kod sela Ostrovica na radnom mestu usmrtili Radmila Radosavljevića (48), radnika preduzeća "Signalizacija" .

Do tragedije je došlo ispred tunela u kojem su se obavljali radovi, gde je nesrećni putar naizmenično propuštao vozila upotrebom signalnih zastavica, kada je krećući se iz pravca Niša ka Pirotu upravljajući vozilom "škoda fabija" naišao Rakić.

Preporučujemo

Tužilaštvo tvrdi da je vozio nedozvoljenom brzinom, te da je putar primetivši da „škoda“ ide pravo na njega, prešao u suprotnu kolovoznu traku da bi se spasio, ali da je u tom trenutku iz pravca Pirota naišao autobus kojim je upravljao Krstić i udario ga. Teško povređenog čoveka, autobus je odbacio pred Rakićevo vozilo koje ga je još jednom udarilo, što je za putara bilo kobno.

Optužnica protiv Krstića i Rakića podignuta je još 2011. godine, ali prema tvrdnjama Suzane Momirović Radosavljević, Radmilove udovice, suđenje je odugovlačeno jer se okrivljeni i njihovi branioci nisu pojavljivali na pretresima.

- Osam godina traje agonija naše porodice, svako odlaganje suđenja nama je kao so na ranu. Tražila sam da se okrivljeni privode jer ne dolaze na suđenja, rečeno mi je da na to sud nema pravo sve dok odsustvo opravdavaju. Ostala sam bez muža, moja deca bez oca a nemamo pravo ni na pravdu za njega. Svako suđenje za mene je trauma, treba nam neki kraj da potisnemo ove teške emocije koje nas muče osam godina - rekla je neutešna žena.

Ona je dodala da ne shvata šta je cilj ovolikog odugovlačenja, jer još nije doneta ni prvostepena presuda. Pita se koliko će vremena trebati da se postupak pravosnažno okonča. Strahuje da će doći do zastare i da njen muž neće dobiti pravdu.

Ono što Radmilovu porodicu posebno povređuje je što je stradao na dan proslave sinovljevog rođendana.

- Svake godine taj datum nas podseća na Radmilovu smrt. Sin se vraćao iz Beograda u Niš da sa nama proslavi rođendan, a dočekala ga je vest o očevoj pogibiji. Treba nam pravda da krenemo dalje, želimo da se taj period naših života završi da bismo mogli da nastavimo da živimo – zaključuje Suzana.

(D.K.)