Anđeli moji! Znam da ste srećne! Reči oca koje paraju dušu: Slobodan napisao pismo ćerkama Milici i Mariji (FOTO)
Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Stojana Nikolova (30) koji je 1. aprila ove godine u Knjaževačkoj ulici izazvao nesreću u kojoj su poginule sestre Petrović i biciklista Svetislav Tonić (82)
Slobodan Petrović, otac Marije (24) i Milice (27) uskoro će se naći oči u oči sa čovekom koji mu je usmrtio ćerke, jer je Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Stojana Nikolova (30) koji je 1. aprila ove godine u Knjaževačkoj ulici izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule devojke koje su čekale autobus i biciklista Svetislav Tonić (82).
Novinar Telegrafa zamolio ga je za izjavu povodom podizanja optužnice, ali nam je on odgovorio da nikada ni sa kim ne razgovara o Nikolovu, već samo o svojim ćerkama. Umesto komentara optužnice, odlučio je da nam otvori dušu i dostavio pismo koje je napisao svojim mrtvim kćerima koje prenosimo u integralnom obliku.
"Anđeli, moji mali,
mnogo je vremena prošlo od kada smo poslednji put razgovarali. I previše... Čitava večnost... Puno toga je ostalo nerečeno, a trebalo je da se kaže. Gotovo da se i ne sećam šta smo Milica i ja rekli jedno drugom u subotu poslednjeg dana marta, kada smo se mama i ja vratili iz šetnje kući, a ona se vratila sa izleta na koji je išla sa drugaricama.
PODRAZUMEVALA SE LJUBAV
Marija nas je zadirkivala, jer smo prošetali Tvrđavom držeći se za ruke sa sladoledom u drugoj ruci i prošli kraj njenog društva i nje. Sutradan sam ujutru rano otišao na posao, a vas dve se niste vratile kući. Zaustavljene ste u koraku i snu.
Ne želim da vam pričam o ljubavi. O tome se u porodici kao što je naša nije govorilo... To se, jednostavno, podrazumevalo. Mnogo smo voleli jedni druge.
Milice, lepoto tatina. Želim da ti kažem da ponekad nisam znao o čemu bih pričao sa tobom. Uvek sam sebe smatrao inteligentnom, informisanom osobom. Sa svim ljudima sa kojima sam se družio, razgovarao sam otvoreno sa žarom, braneći svoje stavove. Nije bilo teme o kojoj nisam bio informisan. Retki su bili ljudi i oblasti gde sam, uglavnom, slušao i postavljao razumna pitanja i davao pravilne sugestije.
ZNALA SI VIŠE I BOLJE OD MENE
Prva osoba koja me je u svemu apsolutno nadmašivala i koja je sve bolje i više znala od mene si bila ti. Pametna, obrazovana, razložna, razgovetna. Mogao sam samo da te slušam i da se slažem sa tobom. Nikada ni pred kim nisam osećao inferiornost, a pomalo i strahopoštovanje. Puno puta sam zaćutao kada sam poželeo da razgovaramo, plašeći se da nisam u pravu. Bio sam ponosan na tebe, a pomalo razočaran u sebe. Imala si poseban dar, koji imaju samo odabrani ljudi, da te svi slušaju i razumeju i kada govoriš tiho.
BESPREKORAN UM I ZAGONETAN POGLED
Marija, pogledu moj zagonetni, šta tata da ti kaže. Bila si mi sličnija. Bezbrižnija, malkice detinjasta. Na tvoju sreću nisi nasledila moje mane. Imala si besprekoran um i doživela bi neslućene visine. Bila si predodređena za doktorske studije, ali verujem da se ne bi zadovoljila profesorskim zvanjem, već bi se posvetila naučnoistraživačkom radu i da bi samo nebo bilo tvoja granica.
Koliko je samo vedrine bilo u tebi. Uvek nasmejana i uvek spremna za šalu. I danas te vidim kako preskačes vijaču i čujem muziku iz tvoje sobe dok plešeš.
Anđeli moji! Mnogo je neispričanih priča ostalo, mnogo neizgovorenih nežnosti. Znam da ste na nekom lepšem i boljem mestu i da se smejete i radujete i da ste srećne. Verujem da možete da doprete do mojih misli i da znate za sve ovo što sam želeo da vam kažem. Tako kratko ste bile na ovoj planeti, a tako puno tragova ste ostavile na njoj."
VIDEO: Teška saobraćajna nesreća u Grdeličkoj klisuri
(D. K.)