Šta je moglo da natera majku (18) iz Plava da svoju bebu baci u reku i ubije, a drugu ostavi? (VIDEO)

Telo četvoromesečne bebe pronađeno je kilometar i po od mesta gde ga je majka (18) iz Plava bacila u reku, potvrdio je državni tužilac Hasan Lukač koji je naložio obdukciju

Slučaj osamnaestogodišnjakinje Edine Kastrati iz Crne Gore koja je u reku bacila svoju četvoromesečnu bebu, uzburkao je javnost u regionu. Mnogi se zgražavaju, osuđuju, ne veruju... Pošto nisu videli bebu nekoliko dana, otac deteta je sve prijavio policiji. Majka je prvo na saslušanju rekla da je bebu ostavila na putu u blizini reke koja protiče kroz Plav, kasnije je priznala. Bebu je bacila u vodu.

Umotala sam sina u ćebe, bacila u reku i gledala kako pluta: Užasavajuće priznanje majke iz Crne Gore

Preporučujemo

Majka, koja inače već ima starijeg sina od 18 meseci, dečaka je ostavila kod oca, kog je napustila. U policiji je rekla da je od nevenčanog supruga navodno dobijala batine.

ČEDOMORSTVO KAO POSLEDICA PSIHOZE

Kako je za Telegraf rekla Aleksandra Janković, psiholog, veliko je pitanje šta se tu u stvari događalo. Prema njenim rečima, ova mlada žena mora da bude ozbiljno psihijatrijski ispitana, čim se odlučila na tako nešto.

- Kad god se spomene čedomorstvo kao jedna od najtežih, najstrašnijih kategorija, ljudi su skloni da osuđuju, ali mnogi uopšte nisu spremni da vide šta je tome prethodilo, u kakvim okolnostima ta osoba živi i da li je i ranije imala poremećaj koji niko nije primećivao. Pitanje je kako su prva trudnoća i porođaj prošli. To je čitav jedan splet okolnosti koji je dovoljno strašan da je potpuno jasno kako ne može biti reč o osobi koja je psihološki zdrava - kaže Aleksandra Janković.

- Vrlo često je čedomorstvo posledica ozbiljne duševne bolesti, koja se pojavljuje ili je vezana uglavnom za porođaj, za postpartalnu psihozu. Koliko god to nama svima izgledalo strašno i nerazumljivo, ono što se kod žena posle porođaja događa, posebno ukoliko ili su od ranije bolovale ili su osetljivije psihološke strukture, nije retko da se pojavi postpartalna psihoza koja je uslovljena i hormonskom turbulencijom i samom porođajnom traumom. Jer, koliko god da je rađanje normalan proces, on ipak ostavlja neku vrstu traume.

OSEĆAJ UGROŽENOSTI KOJI SE PREBACUJE NA DETE

Prema njenim rečima, ne isključuje se i da je imala ideju da će izbeći zlostavljanje ukoliko nema još jedno dete. Njeni kriterijumi nisu u skladu sa realnošću, ponavlja psiholog.

- Kod takvih osoba pojavljuje se psihotična reakcija koja čini da njihov test realnosti više nije adekvatan, da se javljaju, blago rečeno, neraspoloženje, depresivnost ili osećaj ugroženosti koji se prebacuje na dete, tako da kod takvih žena mogu da se pojave čak i halucinatorni doživljaji. Žene tog tipa imaju doživljaj da moraju da spasu svoje dete od nadolazeće opasnosti. Neretko je to priča, tipa "ubiću dete da neko njega ne bi ubio ili napao...". Njihov doživljaj realnosti je bitno poremećen.

MOŽDA NIJE BILO NIKOG DA JOJ POMOGNE

Možda ovu mladu ženu nije imao ko da posavetuje, pa tako nije znala da je mogla da se skloni u Sigurnu kuću. Kako su za Telegraf rekli iz savetovališta kuće, svako nasilje može i treba da se prijavi policiji i Centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad je ustanova koja procenjuje da li postoji visok rizik u nekom slučaju i da li majka treba da se skloni u Sigurnu kuću.

Prema rečima Zorana Milivojevića, psihoterapeuta, ima više motiva koji bi jednu majku mogli da nateraju da ubije dete koje je rodila u prvih šest meseci.

- Majka ne samo da ne prihvata i trudnoću i dete, to za majku može da bude apsolutno neprihvatljivo i psihološki doživljava da će ona umreti, ako zadrži dete, da će njen život biti upropašćen. I onda razmišlja logikom "ili ja ili dete". Iz takvog pogrešnog razmišljanja se odluči da "sebi spasi život", pa uništi dete. Ima mnogo konkretnih priča, ali je najčešća kao ova konkretna priča, mi to stručno zovemo infantilna majka. Emocionalno nezrela majka, koja često može biti i maloletna. One se opet rukovode drugom logikom, one imaju produženo odrastanje, one žele da žive, da se provode... I kad neplanirano ostanu u drugom stanju, doživljavaju dete kao razlog uništene mladosti.

SRAMOTA JER NISU DOBRE MAJKE

Ako pitate ginekologe, oni smatraju, priča dalje Milivojević, da je veliki uticaj hormona na čedomorstvo, jer žene posle porođaja imaju hormonski disbalans. U mnogim zemljama se sasvim drugačije posmatra na to ako žena ubije dete u razmaku od nekoliko meseci nakon porođaja, to se sasvim drugačije tretira, sudovi na to ne gledaju kao na ubistvo, nego kao na trenutak privremene neuračunljivosti.

Tragedija u svemu tome je što u celom regionu ima mnogo potencijalnih roditelja koji ne mogu da imaju decu i koji bi rado usvojili neko novorođenče, tako da je ženama koje se odlučuju da ubiju bebu, dodatni motiv sramota. Ako svi znaju da se ona odrekla deteta i dala ga na usvajanje, misliće da je ona loša majka, tako razmišljaju neke od njih.

VIDEO: Društvo opravdava nasilnike, dok sve više žena strada u porodičnom nasilju

(J. Vučić/j.vucic@telegraf.rs)