Sahranjena Bojana (24) koja se trudna ubila nekoliko dana pre svadbe: Majka htela da uđe u raku, beli kovčeg nosili vojnici (FOTO)

Bojana je bila u četvrtom mesecu trudnoće i nekoliko dana je delilo od izgovaranja sudbonosnog "da"

Više od stotinu ljudi okupilo se na groblju u Sremskoj Mitrovici kako bi ispratilo na večni počinak Bojanu Milanović, 25-godišnju devojku koja je sebi oduzela život upucavši se iz karabina.

Bojana je trebalo sutra da izabere burme sa suprugom, kolegom iz vojske. A danas je pucala sebi u glavu iz njegovog karabina (FOTO)

Preporučujemo

Bojana je bila u četvrtom mesecu trudnoće i nekoliko dana je delilo od izgovaranja sudbonosnog da čoveku sa kojim je čekala bebu, kolegi po vojnoj uniformi.

Bojanina porodica rešila je da sahrani nesrećnu devojku u rodnoj Sremskoj Mitrovici, a ne u Dublji, mestu gde je započinjala novi život sa nesuđenim suprugom i gde ga je na tragičan način i skončala.

Groblje je bilo zaglušujuće tiho. Pored kovčega išle su kolege vojnici, a kroz tišinu su se probijali jedva čujni jecaji i plač. Porodica, prijatelji, kolege vojnici i dalje šokirani sledom događaja pratili su Bojanu na večni počinak, a tišinu je prva razbila baka koja shrvana tugom nije imala snage da stoji na nogama, pa su je tokom povorke bukvalno nosili na rukama.

- Što si svoju babu ostavila, baba je čekala praunuče da dobije? Što mi nisi rekla kakva te je muka mučila? - zapomagala je baka tokom sahrane svoje unuke Bojane koja je oduzela sebi život u četvrtom mesecu trudnoće.

Nesrećna starica je grlila spomenike na groblju ispod kojih počivaju njeni najbliži.

- Oči moje divne, mladosti moja, što me ostavljaš?! Vratite mi Bojanu, mladosti moja, zašto si to uradila. Vratite je baki. Zašto ja nisam otišla mesto tebe. Tata, brate, Bojana dolazi kod vas - vikala je bolno baka Bogdana.

Baki je jedinu utehu pružao to što im je njena unuka sada blizu, što je sa njima.

Bojanina majka je na kraju sahrane pokušala da uđe u raku kada su spustili kovčeg, dok su je prisutni držali da ne učini isto.

- Pustite me da kod nje - zapomagala je majka.

Verenik preminule devojke je stajao mirno sa strane, sve vreme je plakao, ali je ostao dostojanstven. On je takođe bio među ljudima koji su nosili beli kovčeg ka belo krstu. Na groblju je bio prisutan pop, ali nije služio opelo.

Trenutak same sahrane slomio je i najtvrđe. Porodica je plakala, dok su ostali sklanjali glavu u stranu, ne želeći da remete tugu najbližih i dalje ne verujući da je zaista otišao neko toliko mlad.

(D. S.)