Zašto smo se zaledili kada je život malog Boška zavisio od ledene i brze reke?

- Naši ljudi su u principu solidarni, naročito kada je dete u pitanju i zato jeste malo čudno, ako se tako nešto zaista desilo - kaže Zoran Milivojević, psihoterapeut

Petogodišnji Boško sahranjen je u ponedeljak na lokalnom groblju u Arilju. On se utopio kada je prišao Rzavu "da vidi ribice", okliznuo se na kamen i nestao u reci. U tom trenutku je, kažu svedoci, u parkiću na obali reke bio sa godinu dana starijim bratom i ujakom. Ujak je navodno bio okrenut reci leđima u trenutku kada se dogodila tragedija.

Suze su mi tekle gledajući kako dečak (5) nestaje u vodi: Potresni detalji tragedije utapanja deteta u Arilju

Preporučujemo

NIKO DA POMOGNE?

Prema rečima očevidaca, dete je reka brzo odnela, a u "parku je bilo još naroda koji je trčao pored obale, dok je ujak granom pokušavao da dohvati dete". Iako su se u pojedinim medijima pojavile informacije da, osim ujaka i starijeg, šestogodišnjeg, brata nikog drugog nije bilo pored reke u tom trenutku, mnogo je čitalaca odreagovalo na tvrdnje izvesnog Gorana, koji je za Novosti rekao suprotno. I svi oni (čitaoci) bili su šokirani činjenicom da niko nije skočio u vodu da pomogne petogodišnjaku.

Činjenica je da bismo svi mogli različito da reagujemo. Isto kao što je činjenica da niko ne bi voleo da se nađe u takvoj situaciji. Neko se možda "smrzne" i ne zna šta mu je činiti, neko paniči, a samo hrabri su dovoljno junačni da krenu i u vatru i u vodu. Ovo je samo informacija koju sam čula od nekoliko različitih ljudi, da je mnogo lakše pomoći nekome s kim niste u srodstvu. Dok je taj neko u panici, dok srce lupa 300 na sat, vi već imate plan kako da pomognete. Kao kad vidite saobraćajnu nesreću na putu, uzimate telefon i okrećete hitnu pomoć, pričate razborito i objašnjavate gde se sve desilo, da li ima preživelih... Dok neko iz tih kola, ko je imao sreće i uspeo da se izvuče, samo žuri i gleda u šoku.

I što je najgore, i ne znamo kako ćemo reagovati dok se nešto ne desi. Ali, volela bih da mislim da svaka osoba koja povede malo dete da se igra u parku, čak iako priča s nekim, čak iako koristi mobilni telefon, čak iako ima punu glavu problema, zna da ne sme da skida pogled s deteta! Dok trepneš, eno ga visi s dva metra visine. Dok trepneš, život se ugasi kao da ga nije ni bilo.

Ali sve "pada u vodu" kada je neko vaš u pitanju, vaša krv i meso. Kad vidiš da ti dete nestaje pod vodom, ulećeš i ti u tu istu hladnu vodu, ali ona nije hladna, ti to i ne osećaš, samo gledaš u njega i govoriš mu da stižeš, dolaziš za sekund, nema veze da li oštro kamenje bode noge, da li trčiš po vodi ili puštaš da te nosi, bliže njemu, koji od tebe očekuje pomoć.

JOŠ VEĆA TRAGEDIJA

Kako su napisali poznavaoci Rzava, u pitanju je divlja reka, koja je na nekim mestima odraslom čoveku do grudi. "Brzaci su na mestu gde je dete odnela voda, mnogo jaki. Voda je ledena i leti, a kamoli u ovo doba godine, brz je i kad mu je tok normalan, a trenutno mu je vodostaj dva, tri puta veći od normalnog. Jedina šansa nekoga ko bi upao u vodu je da do njega stigne čamac ili da mu pomogne neko s obale", napisao je jedan čitalac u komentarima. Tragedija bi bila još veća, da je neko uskočio, smatra on.

Posle svega, iskrsla je još jedna mučna činjenica. A to je da sveštenik Srpske pravoslavne crkve nije služio opelo na detetovoj sahrani, jer dečak nije bio kršten. A nije bio kršten jer roditelji nisu mogli ranije da ga krste. Nebitno je iz kog razloga. Navodno su planirali to da urade ovog maja.

A prema fotografiji sa lica mesta, sa mesta gde je dečak skliznuo u vodu, park namenjen razonodi najmlađih je na samo nekoliko metara udaljen od obale. Ne postoji nikakva ograda. Eto zadatka za lokalnu samoupravu, ako je ona postavila sprave za decu. Ili ko god da je, nebitno je, morao je da zna da je parkić preblizu vodi i da moraju da se postave dodatne mere zaštite. Možda Rzav u najtoplijem delu godine može da se pregazi, ali je bez obzira na to neko morao da sagleda širu sliku. Šta da neko dete dođe samo da se igra?! Sa braćom i sestrama?! Drugarima?! Ne smemo da pretpostavljamo da "neće deca" dovesti sebe u opasnost, ona su tu da se igraju, istražuju svet, budu bezbrižna! Naša je dužnost da ih u tu opasnost ne dovodimo, sumnjivim odlukama i potezima.

Ipak, ne postoji bolja zaštita od očiju koje neprekidno prate decu i brinu se da su mališani bezbedni.

MILIVOJEVIĆ: MI SMO, INAČE, SOLIDARAN NAROD

Prema rečima Zorana Milivojevića, psihoterapeuta, teško je suditi.

- Naši ljudi su u principu solidarni, naročito kada je dete u pitanju i zato jeste malo čudno, ako se tako nešto zaista desilo - kaže Milivojević. - Možda su ljudi koji su bili u blizini bili stariji ili neplivači... Ja nemam objašnjenje, jer ako je tu bilo 5 ljudi, a niko nije skočio, to je onda takav neki splet okolnosti.

(Telegraf.rs / J. Vučić)