Bivši robijaš otkriva sve tajne iz CZ-a: Zbog monstruma iz Rakovice nismo pominjali decu, noću nismo smeli da spavamo, plašili smo se da nas ne zakolje

On otkriva šta bi mogao da bude okidač za samoubistvo koje je Marko Nikolić počinio u ćeliji zatvora

Zatvorenik Aleksandar Radivojević (38) iz Ripnja u Centralnom zatvoru delio je ćeliju sa Markom Nikolićem koji je preminuo nakon što je prerezao sebi grkljan zbog monstruoznog zločina koji je nad sinom Mihailom i bivšom ženom Majom počinio 12. jula 2017. godine ispred Centra za socijalni rad Rakovica.

Osetio grižu savesti, pa presudio sebi: Ovo su bile poslednje reči monstruma iz Rakovice

Preporučujemo

Sreda, 27. decembar, poslednji je put da su razgovarali i igrali monopol u zatvorskoj ćeliji pre nego što se Aleksandar našao na slobodi.

- Prekinuo je igru i rekao: "Spreman sam da odem kod sina. Došlo je vreme". Poslednjig dana je došao jedan dečko koga je žena optužila da je hteo da zakolje nju i decu. Njega su stavili s nama u sobu. Kad je ušao, objasnili smo mu da pred Markom ne pominje decu. Međutim, on ga je u jednom trenutku pitao kako je mogao da ubije dete. Mislim da je to definitivno bio okidač da digne ruku na sebe - objašnjava Radivojević.

On dodaje da se u njihovoj ćeliji gasila muzika i utišavala televizija zbog Nikolića, a čak je i čuvar upozoravao da se s njim izbegava svaka komunikacija.

- Kad sam ušao u ćeliju, nije me ni primetio. Kao da ne postojim. Prvi razgovor desio se kad smo nakon tri dana ostali sami dok su drugi zatvorenici bili u šetnji. Tada mi je rekao da je on oštećeni, da su ga maltretirale žene, njena drugarica, svastika i da mu nisu dozvoljavali da viđa dete. Citiram ga: "Je*ale su me u mozak četiri godine" - priča Radivojević za beogradske medije.

Aleksandar otkriva i to da monstrum nikad nije rekao da mu je žao što je ubio dete.

- Svu krivicu je svalio na socijalnu ustanovu i na ženine svedoke. Rekao mi je da su mu smeštali namerno, da su nagovarali dete protiv njega, da ga nije čak ni video čitavih godinu dana. Jednom prilikom je plakao i ponavljao da mu nedostaje sin. To je ponovio mnogo puta! rekao je da nema zbog čega da živi i da želi da ode kod sina - objašnjavava ovaj bivši zatvorenik.

On otkriva da su se Nikolića svi plašili jer mu se u očima videlo da se radi o psihopati.

- Bio je ogroman, jak, ko odvaljen od brega... Noću nismo smeli da spavamo, plašili smo se da nas ne zakolje. Jedan je čak pustio nokte i sakrivao hemijske da može da se odbrani u kojem god položaju da se nađe.  I meni je bila frka. Nekad me je noću, dok ležim u krevetu, mazio po kosi. Sve je to radio pažljivo, bez ikakve mržnje, kao da mazi dete. Ali opet, ledila mi se krv u žilama. Nakon toga bi seo na krevet i skupio noge... Svi u ćeliji smo mu se približili jer nismo znali šta može da nam uradi na spavanju - objasnio je Radivojević i dodao da je Nikolića posećivao jedino otac.

(Telegraf.rs)