Koliko zarađuje ulični diler, koliko onaj malo bitniji, a koliko "najjače glave": Kako zaista funkcionišu narko karteli?
Izvor Telegrafa otkriva do detalja kako i odakle kokain i heroin putuju do Srbije, kao i koliko svako u lancu zarađuje
Kokainske rute iz džungli Kolumbije, Bolivije i Perua do neiscrpnog izvora gotovine u Evropi nastavljaju da cvetaju usred rata protiv droga. Našim narko bosovima kokain iz Južne Amerike teretnim brodovima uglavnom pristiže u luke u Španiji i Holandiji, odakle se dalje transportuje na Balkan. Cifre koje su u igri - od kupovine u Americi, pa do ulica Srbije - običan čovek ne može ni da pojmi, a kamoli zaradi za ceo život.
Izvor Telegrafa objasnio je do detalja kako i odakle kokain i heroin putuju do Srbije, kao i koliko svako u lancu zarađuje. Od čiste zarade na samo jednom kilogramu može da se kupi stan u Beogradu.
Kako nam je rekao, Peru, Kolumbija, Venecuela i druge države Južne Amerike postale su davno "obećana zemlja" za srpske dilere droge. Oni tamo odlaze, pre svega, zbog velike zarade, ali i zbog dobrih uslova "poslovanja" - organizovane i jake narko-mafije i razvijene korupcije. S druge strane, naši bosovi su zanimljivi tamošnjim bosovima zbog velikog iskustva (često i ratnog).
- Za kokain, koji je na ovim prostorima i dalje jedna od najskupljih droga, u Južnoj Americi nabavljamo po relativno niskoj ceni od 2.000 evra po kilogramu i njegova čistoća u tom trenutku iznosi 97 odsto. Potom nam ga do Evrope prebace pomorci teretnim brodovima - otkriva naš izvor.
Zanimljivo, ali šverceru koji brodom prenese robu, bosovi plaćaju više nego što daju za kilogram kokaina.
- Oni svoje usluge transporta kokaina preko okeana naplaćuju oko 3.000 evra po kilogramu, s tim što ne pristaju da prenose manje od 10 kilograma. Naravno, javna je tajna da su u transport upleteni svi na brodu, uključujući i kapetana, a komunikaciju sa poručiocem kokaina obavljaju kriptovanim telefonika koje ni CIA ne može da prisluškuje - objašnjava naš izvor.
Kada stigne u luku, onaj ko je poručio drogu formira cenu. Prosek je da se tada kilogram prodaje za 30.000 evra. U tu cenu uračunat je i švercer koji će drogu preneti od luke u kojoj su je pomorci izbacili, pa sve do dilera u našoj zemlji.
- To znači da uložim 5.000 po kilogramu, a prodam ga za 30.000 evra. Od tih 10 kilograma koji stignu, pravim najmanje 30, što opet znači da mi od 20 kilograma ostaje čista zarada, po 30.000 evra za svaki kilogram. Prostom matematikom dolazim do zarade od 600.000 - kaže izvor Telegrafa.
Kokain se dalje daje uličnim dilerima koji razblažuju robu i prodaju je 100 evra po gramu.
- Da je ne razblaže, svi narkomani bi se predozirali. Ono što je za sitne dilere specifično jeste da su oni svi narkomani koji pošmrču sve što zarade. A narkoman te krade, on ti nikad neće prodati gram, nego 0.7 miligrama - objašnjava.
Jasno je da velike pare (običnom čoveku nezamislive) uzimaju samo prvi u lancu.
Za heroin je priča ista, samo što se trasa i zarade razlikuju.
- Dop kreće od Avganistana, uglavnom ga Turci uzimaju, pa preprodaju Albancima. Tu je čistoća negde oko 80 %. Da stigne do nas, to košta oko 15.000 evra. Naši tu robu "cepaju" još nekoliko puta i od jednog kilograma prave tri. Ulože 15.000, a ostaje im čisto 30.000 evra. Sitni dileri (narkomani) rasprodaju ga po ulici za 40 evra po gramu - otkriva nam izvor.
Igra mačke i miša u zatvaranju puteva droge, samo da bi nestali i nikli negde drugde - sićušan je problem u poređenju sa apsurdno nemogućim zadatkom pronalaženja malih paketa belog praška među milionima teretnih kontejnera i milijardi poštanskih pošiljki.
Pa čak i kad glavni bos padne, krijumčarenje se nastavlja. Iza njega ostaje dobro uigran tim koji koji eventualno samo malo promeni rutu.
Igranka bez kraja.
(J. S)