OVAKO SADA KAŽNJAVAJU CINKAROŠE: Noževi otišli u istoriju, povrede se nanose nečim mnogo brutalnijim
Drukare su ljudi za koje najčešće čujemo da im je kazna prepolovljena "zbog dobrog vladanja". U srpskim zatvorima, u borbi za preživljavanje oni najbolje prolaze, jer su često zaštićeni kao beli medvedi. Osim kad nisu zaštićeni, pa se tad i ne provedu baš najbolje, otkriva jedan od bivših zatvorenika za Telegraf
Cinkaroš su oduvek bili najomraženija sorta ljudi. I među školarcima i među zaposlenima. I na slobodi, i u zatvorima. Ipak, iza rešetaka, u borbi za preživljavanje oni najbolje prolaze i često su, zbog "drukanja važnih stvari" zaštićeni kao beli medvedi. Osim kad nisu zaštićeni, pa se tad i ne provedu baš najbolje.
Među robijašima se, kako saznajemo, ustalio novi sistem kažnjavanja onih koji pričaju više nego što bi trebalo. Ta kazna se naročito primenjuje među pripadnicima zaraćenih klanova.
UBISTVO U ZATVORU U PADINSKOJ SKELI: Zatvorenik zaklao drugog osuđenika (VIDEO)
- Komandiri i upravnici zatvora često daju velike beneficije onima koji su spremni da sarađuju. A saradnja se svodi na to da drukara prijavi kad neko od zatvorenika ima telefon (u zatvoru i praistorijski košta oko 800 evra), da li neko šmrče u ćeliji ili je napao drugog zatvorenika... Tih prekršaja je mnogo, a kazne za uhvaćene počinioce velike. Kao i nagrade za one koji odaju šta se dešava iza rešetaka - kaže izvor Telegrafa, koji je godinama bio u zatvoru.
Drukare, kako ih on zove, najgori su ljudi među zatvorenicima. Za informacije koje daju komandiru dobijaju sve beneficije: slobodne vikende, uplaćuje im se kantina, porodica im češće dolazi u posetu i, kao najveća nagrada - na krjau im se kazna prepolovi. To su oni za koje čujemo da im je kazna prepolovljena "zbog dobrog vladanja".
- Trenutno se cinkaroši kažnjavaju tako što ih zatvorenici sateraju tamo gde nema kamere i poliju vrelim uljem. Ne treba ni da vam pričam kakve povrede ostaju od toga. Ovo se najviše dešava između zaraćenih klanova. A čuvari, šta će, zažmure na jedno oko - objašnjava naš izvor.
Ubodi nožem polako odlaze u istoriju, mada, kako kaže, i to je dobro kad nema vrelog ulja.
(J. S)