Za povrede na radu u Srbiji nema krivične prijave: Radnici sve češće ginu na poslu, a poslodavci isplate odštetu

Od januara 2013. do prošlog meseca ove godine izvršeno je 118 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 69 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom

Vest da je mladog radnika ubila struja na banderi, i da je nesrećni mladić tako visio nasred Mirijeva, juče popodne uznemirila je sve, ali i potegla neka pitanja o kojima se skoro nikada ne govori.

Stravičan prizor u Mirijevu: Mladog radnika (28) ubila struja na banderi

Preporučujemo

U proteklih pet godina, tačnije od januara 2013. do oktobra 2017. godine, čak 187 lica izgubilo je život usled povreda na radu u Srbiji. Među glavnim uzrocima za povrede na radu su nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, rad u nepropisno obezbeđenim iskopinama, angažovanje neobučenih lica koja rade na crno, a protiv odgovornih je podneto 155 prijava za pokretanje krivičnog postupka i 32 zahteva za pokretanje prekršajnog.

Kako su naveli u Ministarstvu rada, od januara 2013. do prošlog meseca ove godine izvršeno je 118 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 69 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Još neki od uzroka povreda su nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova, odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada, nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada.

- Imajući u vidu da su najčešći uzroci povreda na radu nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, cilj sprovođenja svih prevetivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu jeste eliminisanje ili smanjenje opasnosti i štetnosti u procesu rada, što se, pored ostalog, postiže i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu - navode u ministarstvu.

Bitno je radnike osposobiti za bezbedan i zdrav rad.

- Primena sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu treba da smanji ili eliminiše mogućnost povređivanja ili oboljevanja, a ne da otežava rad ili da poveća rizik od istih. Lica koja poslodavci angažuju bez ugovora o radu (rad na crno) uglavnom obavljaju povremene i privremene poslove i stupaju na rad bez predhodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodi računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad - navode u ministrastvu.

BEZ KAZNE ZA NESREĆE NA PUTEVIMA

Građevinski stručnjak Goran Rodić priznaje da ne zna da je neko poslednjih godina krivično gonjen zbog nesreće koja je izazvana loše urađenim, loše održavanim putem ili pak zbog nedostatka signalizacije tamo gde je neophodna.

- Ne sećam se zaista da je neko nekada krivično gonjen. Eventualno je bilo situacija da kad ih tuže za oštetu nakon nesreće, firma kazni odgovorne i plati obeštećenje. No, mi stručnjaci stalno upozoravamo i skrećemo pažnju na to koliko je bitno da se putevi redovno i profesionalno održavaju. Ranije smo imali po opštinama i lokalnim samoupravama službe za održavanje puteva, ali poslednjih godina su preduzeća za puteve privatizovana i ona se sada bave izgradnjom - kaže Rodić.

(Telegraf.rs/Alo)