Bio je lav na jedan dan, živeo brzo i umro mlad: Od Kneletovog ubistva prošlo je 25 godina, a misterija i dalje nadvija njegov grob

Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu... Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi

O njegovom životu mogao bi se snimiti ozbiljno dobar film, ili ozbiljno tužna priča o jednoj ludoj i usijanoj glavi, zveri, koja je godinama držana zatvorena u kavezu, a kada je puštena napolje - čitav Beograd postao je njegov. Lajao je, grizao, napadao sve na šta je nailazio, sve dok ga jedne noći šinteri nisu uspavali. I to je to. Bio bi to blokbaster. Najgledaniji film, čija se poslednja scena odvija u čuvenom apartmanu 331 hotela "Hajat", u kom je, pre tačno 25 godina, ubijen Aleksandar Knežević Knele. Klinac, 21-godišnjak, o kom se i posle četvrt veka ispredaju urbane legende.

Šifra za ubistvo je bila "Knele ide sam": Njegova smrt nikad nije rasvetljena, ali otac otkriva novi detalj (FOTO)

Preporučujemo

Kako je Knele odbranio devojku od manijaka: Naučio ga je da leti, ali sa 2. sprata zgrade, kroz prozor

Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a ove godine slučaj je proglašen zastarelim. Ceo dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca - kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune - ne jenjava.

Naraštaji koji tada nisu bili ni u planu, sada o njemu pričaju kao o legendi, vitezu beogradskog asfalta, neustrašivom klincu u telu samuraja čiji je životni moto bio: "Bolje da živim jedan dan kao lav, nego ceo život kao miš". I tako je i živeo - brzo i umro mlad.

Društvo i država kumovali su tome da jedan mladić, tek punoletan, zagospodari gradom i u njemu postavi nova pravila i svoje (ne)moralne zakone.

Kažu da je Knežević bio odan društvu, bio uvek tu za ortake, često preuzimajući njihove dugove kakvi god bili. Kažu da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Kažu i da je predvideo rat u velikoj Jugoslaviji.

- Veliko s***e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova - ispričao je Knele na bazenu na Košutnjaku gledali belo, ne shvatajući o čemu priča.

Priča se i da je šifra za njegovo ubistvo bila: "Knele ide sam".

Ljuba Milanović, tadašnji inspektor, mnogo godina nakon ubistva otkrio je da je preko radio veze javljeno: "Idi u Hajat. Ubijen je Knele". To se, kako je Milanović ispričao, nikad nije radilo, već su se inspektori upućivali na mesta zločina bez informacija o akterima zločina.

I novine iz tog doba beleže da nikad ranije nisu videli toliko policije i policijskog rukovodstva na nekom mestu zločina.

Prema nalazima istrage, Knežević je ubijen sa tri metka ispaljena u potiljak, dok je na stomaku ležao na podu. Na vratima nije bilo tragova provale, zbog čega se veruje da je poznavao ubicu. Policija nije pronašla kasete sa sigurnosnih kamera hotela Hajat - jednostavno, nije ih nije bilo.

Kako? Na očigledno pitanje postoji samo jedan očigledan odgovor.

Pored mnogih trendova koje je Knele postavio, bio je i onaj da svi tadašnji momci moraju da se slikaju ispred manastira Ostrog, kog su zvali "Rols Rojs među manastirima".

Ne zna se koliko je tačno puta on, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila. Tako je i u manastir odlazio onako kako se inače kretao: sa oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.

Takođe, u to vreme najpopularniji klub u gradu bio je "Aleksandar Rutz" na bazenima Košutnjak, koji se baš otvorio s početka 90-ih i zamenio legendarnu "Nanu" kod Sajma.

Radila je i "Nana" tada dobro i često su žestoki momci vikendom obilazili oba kluba, ali je "Ritz" nekako u to vreme bio na glasu, pa se tu okupljala elita Beograda.

Bilo je teško ući, ako niste član kluba ili nemate neku pozivnicu za to veče. Muziku je puštao jedan od najboljih DJ-eva tada, Tucko, pa je klub petkom i subotom bio prepun.

Naravno, i žestoki momci sa asfalta su bili tu, dolazili uvek oko 1 sat posle ponoći, kada ima najviše ljudi, da ih svi vide. Imali su posebnu galeriju gde su sedeli sa društvom i posmatrali celu situaciju.

Često je baš u ovom klubu policija pravila racije, kako bi pronašla neko oružje, ali su momci več imali uigranu kombinaciju.

- Pošto su i konobari bili vrlo vispreni i bliski momcima s one strane zakona, kada upadne policija na vrata, to se odmah vidi. Ali, zbog gužve, interventnoj treba bar pet minuta da se probije do galerije. Za to vreme, konobar koji je snimio situaciju, lagano prođe sa ajncerom u ruci (poslužavnikom), a žestoki momci mu lagano ubacuju svoje utoke u ajncer koji on odnese i sakrije negde ispod šanka - priča nam svedok ovih događaja, koji je u to vreme u "Ritz-u" radio u garderobi.

Kako se aktivno družio sa Đorđem Božovićem Giškom, Knele se 1991. godine pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo selo, kraj Vukovara. Zajedno sa Giškom i Branislavom Matićem Belim bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića.

Knežević je jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruku jednog gosta uzeo skupocen sat i ključeve od automobila, "nisan patrol" podcenivši gosta, koga nije ni poznavao. Posle toga, Knele je sav oduševljen napustio hotel. Međutim, čovek kome je konfiskovao džip, bio je Miodrag Cvetinović, inače zet Radeta Ćaldovića Ćente.

Da li je to bio potez koji je prelio čašu, nikad se neće saznati.

Za razliku od ostalih velikana tog doba čiji su grobovi odavno zapušteni, Kneletov grob je uvek okićen svežim cvećem i svećama koje neprekidno gore.

Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu...

Pevač Džej je pred 35.000 na Sajmu rekao: "Evo jedna pesma za mog prijatelja Kneleta, koji nije večeras sa mnom..." Publika je skandirala Kneletovo ime.

Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi.

(D. S - J. S)