Papir iscepan iz beležnice krije ime ubice supružnika iz Ralje: Za ovaj zločin 16 godina niko ne odgovara, a zatvorili su nedužne ljude

Zoran Stanimirović je bio optužen da je počinio dvostruko ubistvo, i zbog toga je osuđen na 40 godina zatvora. Istu kaznu dobio je i sin ubijenih Saša Paunović, označen kao naručilac

Istraga za ubistvo bračnog para Paunović iz Ralje kod Smedereva 2001. godine imala je niz nezakonitih i korupcionih radnji, zbog kojih je dvoje mladih ljudi skoro deceniju i po bilo iza rešetaka saznaju "Novosti".

Jedan od propusta je nestanak beležnice ubijenog Slobodana Paunovića u kojoj su se nalazila imena njegovih dužnika. Nakon nekog vremena, tefter se volšebno pojavio u predmetu, ali nepotpun, jer su u njemu primetno bile iscepane neke stranice.

Preporučujemo

BRUKA SRBIJE: Zoran Stanimirović u pritvoru 14 godina!

Bračni par iz Bosne pronađen mrtav u porodičnoj kući u Americi: Planirali su putovanje u BiH pre tragedije

Zoran Stanimirović je bio optužen da je počinio dvostruko ubistvo, i zbog toga je osuđen na 40 godina zatvora. Istu kaznu dobio je i sin ubijenih Saša Paunović, označen kao naručilac. Iza rešetaka su obojica proveli 14 godina i tri meseca, sve dok ih, nakon odluke suda u Strazburu, Apelacioni sud nije pravosnažno oslobodio.

Advokat Momčilo Bulatović, koji zastupa Stanimirovića, potvrdio je za "Novosti" informaciju da su se tokom istrage događale čudne stvari, ali ni do danas nije sve razotkriveno.

Nezvanično, Sašin otac Slobodan, koji je sa suprugom dugi niz godina radio u Beču, bavio se i kupovinom i prodajom vozila. Meštani Ralje pričali su svojevremeno, da je porodica Paunović slovila za "čestitu i dobrostojeću", a sve zahvaljujući vrednoći, ali i Slobodanovoj snalažljivosti.

- Znalo se da je Slobodan trgovao vozilima i da je imao razne klijente. Bilo je tu seljaka, zanatlija, ali i policajaca, koji su od njega kupovali automobile koje dotera iz Austrije. Nekome se, verovatno, zamerio. Nagađalo se da je možda, zbog toga i ubijen, odnosno zbog one njegove sveske u koju je pisao sve o svom poslovanju - sumnjaju meštani.

U toj svesci je, kako prenosi pomenuti medij, Slobodan uredno unosio sve podatke u vezi sa drugim poslom koji je imao. Tako je, na svakoj stranici, pisao ime kupca, a ispod cifru za koju je vozilo prodao. Ukoliko kupac nije imao dovoljno para da odmah isplati naručeni automobil, Slobodan je tu pisao datume kada bi i koliko novca dobio za to, kao i koliki je preostali dug.

Nakon što je 9. februara 2001. Slobodan usmrćen, zajedno sa suprugom Slavicom u svom automobilu na putu, nestala je i njegova beležnica, od koje se, kako kažu, nikada nije odvajao.U nju je navodno bilo upisao i ime izvesnog policajca iz Smedereva, čiji je dug bio čak 80.000 maraka.

Dok je uviđaj, a potom i istraga, obavljena na način na koji je i dokazano: nezakonito, torturom i iznuđivanjem iskaza, odjednom se ponovo pojavljuje Slobodanova sveska. Ali, onda su u njoj već bili iscepani neki listovi sa imenima, koja, očigledno, nisu trebala da dospeju u ruke porodice i nadležnih. Dakle, neko je, svesno i sa namerom uništio dokaze!

- Stvar sa beležnicom samo je jedan u nizu propusta i nezakonistosti koje su činjene - objašnjava advokat Bulatović.

- Da li je normalno da policija uopšte ne reaguje kada čuje pucnje? A pucalo se, kako na proslavi rođendana kod Paunovića, tako i nekoliko sati kasnije, kada je ubijen bračni par. Niko iz smederevske policije nije došao da vidi šta se dešava i proveri situaciju.

Nije samo smederevska policija napravila (ne)namerne propuste. Činili su ih i tužilaštvo, i sud.

Samo dva dana nakon dvostrukog ubistva, automobil u kome su likvidirani Paunovići, vraćen je Slobodanovom ocu, a Sašinom dedi. Kasnije je i prodat, a da prethodno nisu urađena sva veštačenja i provere. Dakle, postoji osnovana sumnja da je nekome bilo u interesu da što pre skloni sve dokaze koji bi eventualno mogli da zasmetaju u "montiranom" procesu i da nekoga diskredituju.

Tako je, samo dan nakon ubistva roditelja, u šake policije "pao" Saša Paunović, a potom i Zoran Stanimirović. U policiji su ucenjivani, prećeno im je, a Stanimirović je prošao i veliku i tešku torturu - od batinanja bejzbol palicom i lomljenja rebara, preko gušenja najlon kesom, do do priključivanja na naizmeničnu struju.

I priznao je sve što su od njega tražili na saslušanju, i prihvatio sve "podmetnute" dokaze i to bez prisustva branioca. Tek na četvrtom saslušanju, kada je uz sebe imao advokata, nesrećni čovek okuražio se i opovrgao svoj ranije, pod torturom dat iskaz.

U novembru 2002. Stanimirović i Saša Paunović osuđeni su pred smederevskim sudom na 40 godina zatvora. Vrhovni sud presudu prvo ukida 2003. i vraća predmet na ponovno suđenje, da bi je potvrdio 2006, kada i postaje pravosnažna.

U novembru te godine Stanimirović je opet javnom tužiocu podneo krivičnu prijavu protiv šest policajaca koji su ga tukli, ali uzalud. Ceo spis je, konstatuje Evropski sud, navodno uništen početkom 2010. (tri godine posle odluke o nesprovođenju gonjenja).

Usledila su suđenja, izricanja presuda, ponovljeni postupak, Strazbur i konačno pre dve godine puštanje iz pritvora. Ali Stanimirović je, iako je Evropski sud za ljudska prava naložio drugačije, ipak morao da položi jamstvo za ukidanje pritvora. I na to je pristao samo da izađe napolje.

- Dok smo čekali odluku Apelacionog suda, Stanimirović je od nadležnog suda u Pančevu doživeo neprijatnost, kada je tražio da mu dozvoli da napusti Srbiju na petnaestak dana - priča Bulatović.

Objasnio je da je tolike godine bio daleko od porodice i da želi da ode na godišnji odmor u Crnu Goru i tamo se zbliži ponovo sa njima. Sud mu nije dozvolio uz obrazloženje da se za to nisu stekli uslovi.

Konačno, dokazi koji su predstavljeni kasnije na sudu su prikupljeni na nezakonit način, počev od traljavog uviđaja i bez ijednog svedoka, pa do toga da je nađene čaure sudija nosio u džepu svojih pantalona!

(Telegraf.rs / Večernje Novosti)