Naprave sudar, pa pobegnu glavom bez obzira! Novosađani šampioni ove "crne statistike"

Po mišljenju psihologa, ovde se ne radi o psihopatološkim slučajevima, već o ljudima koji se najčešće uplaše

Policija u Novom Sadu je u prvih osam meseci ove godine, zabeležila da je broj vozača koji su pobegli sa mesta saobraćajne nesreće u kojima je bilo povređenih, 41.

Automobil se prevrnuo na krov u teškoj nesreći na putu između Požege i Lučana

Tokom 2016. godine bilo je 67 slučajeva da je policija podnela prijave zbog nepružanja pomoći povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Za to je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine u slučaju da je osoba lakše povređena, a ako se radi o težoj povredi kazna je strožija - od šest meseci do pet godina zatvora.

U slučaju da žrtva pogine, počiniocu preti od jedne do osam godina zatvora. Navodi stručnjaka su da su u Srbiji kazne za bežanje s mesta nesreće blage, a sociolog Ratko Božović smatra da je sve češće bežanje samo odraz društva u kojem smo izgubili saosećanje za druge.

- Gotovo je tipično, kada je neko povređen na ulici, da ga zaobilaze da ne bi morali da svedoče ili da pomognu, a kod vožnje pravilo je da umaknemo oku javnosti ili oku suda i policije. To je malograđanska svest i pokazuje šta se dogodilo s našim moralnim identitetom. Izgubljen je odnos prema ljudskosti, samo što je to drastičan primer, jer se ipak radi o ubistvu na drumu - priča Božović.

Po mišljenju psihologa, ovde se ne radi o psihopatološkim slučajevima, već o ljudima koji se najčešće uplaše.

- Kada dođe do hormonalne reakcije koja uzrokuje da vi na subjektivnom planu doživljavate intenzivan strah, opcije su vam, kao i životinjama - da pobegnete, borite se ili se blokirate i strah traje od 20 do 30 minuta. Pošto se ovde radi o ogromnom strahu, ljudi nastoje da se sklone, a kasnije, kada spoznaju sopstvenu odgovornost i kad prođe strah, kognitivni deo uma preovlada, ljudi shvate šta su uradili i jave se policiji - kaže psiholog Dragan Žuljević.

(Telegraf.rs/Dnevnik)