Žena Duleta Savića na pomenu Giški: Moj sin Vujadin je njegov fan, odrastao je s njegovim slikama! (FOTO)

"Bio je gospodin čovek sa manirima, obišao je svet, govorio nekoliko jezika. Cela njegova soba bila je u knjigama, od poda do plafona, na svim jezicima koje je govorio. Naučio ih je putujući i boraveći u zatvorima. Pričalo se i da je držao predavanja zatvorenicima, učio ih jezicima"

Na Centralnom groblju u Beogradu održava se poslednji pomen Đorđu Božoviću Giški, pre eshumacije i polaganja na groblju u Kučima u Crnoj Gori, rodnom mestu njegovih predaka.

Godinu dana nakon smrti komandanta srpske garde, Giškin prijatelj tvrdi: ZNAO JE DA ĆE GA UBITI!

Preporučujemo

Zabavljala se sa opasnim tipovima '90-ih, bila im je mezimica: Sašini drugovi sad su pod zemljom, a ona otkriva tajne jugoslovenskog podzemlja

Na pomen je doško oko 100 ljudi. Nekoliko njih je u majicama Srpske garde.

Među okupljenima je i žena proslavljenog fudbalera Duleta Savića, Marina Rajović Savić.

Ona je okupljenima ispričala kako je njen sin Vujadin Giškin fan. Kaže, skupljao je njegove fotografije dok je odrastao, a potom i porazgovarala sa njima nakon što je pop odslužio opelo.

Pop je došao da održi opelo.

Pomen je završen rečima "da mu se oprosti svaki greh, voljni i nevoljni".

- Giška je bio pravi srpski junak koji je dao život za otadžbinu - rekla je njegova sestra Slavica Božović.

Giškini posmrtni ostaci će 13. oktobra biti preneti u Crnu Goru, a dan kasnije će biti pokopani.

Giška će počivati sa roditeljima u zajedničkoj grobnici.

Otac Amfilohije će držati parastos.

Postojeći spomenik na Centralnom groblju u Beogradu ostaće gde jeste, za uspomenu.

***

To mu je bila želja, da bude sahranjen u Beogradu, kako bi bio blizu svog pokojnog druga Belog i da bi mu majka obilazila grob, a kasnije je bio plan da počiva pored svojih predaka, to je govorila njegova sestra, a i Brano Mićunović kad je držao govor na Giškinoj sahrani. Giška je napravio zajedničku grobnicu i sve svoje pretke tamo preneo i želeo je da jednog dana počivaju svi zajedno.

Giška je rođen 15. septembra 1955. u Peći. Živeo je do 1964. u Čortanovcima, a potom se njegova porodica seli u Beograd.

Ubrzo po dolasku na Voždovac upoznaje se sa Branislavom Matićem Belim sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički, gde ga je u borbama mogao pobediti samo Žorž Stanković. Kao jako mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem.

Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa trinaest godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje da se intenzivno druži sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem.

Božović je osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem.

Kamp za obuku ove formacije nalazio se kod Borskog jezera. Srpska garda je učestvovala u borbama oko Gospića. Božović je poginuo u okolini Gospića septembra 1991. Nekoliko dana ranije u Beogradu je ubijen Branislav Matić.

Kako su prijatelji govorili, bio je gospodin čovek sa manirima, obišao je svet, govorio nekoliko jezika. Cela njegova soba bila je u knjigama, od poda do plafona, na svim jezicima koje je govorio. Naučio ih je putujući i boraveći u zatvorima. Pričalo se i da je držao predavanja zatvorenicima, učio ih jezicima.

Giška nije imao običaj da se dugo zadržava iza rešetaka i poznat po spektakularnim bekstvima najviše iz italijanskih zatvora. Što je zatvor bio ozloglašeniji i teži za bekstvo, to je više uživao u izazovu da pobegne "kao ptičica i odleti daleko".

Giška je nekoliko puta bio teško ranjavan i iza sebe imao 11 godina robije, ali je pre rata svojim savetima pokušavao da smiri uzavrele strasti među mladim kriminalcima. Zato se na grobu Žapca, koji je ubijen u 19-oj godini života, obratio upravo mladima.

- Zaklinjem vas mlađa generacijo, zaklinjem vas toplo i plemenito da se mirite umesto što ratujete, da ne vadite oružje, da ne prosipate srpsku krv, teška vremena nas čekaju. Srbija je ta nesretnica koju ćemo uskoro braniti po šančevima i rovovima. Branićemo je u bunkerima. Ovenčaćete se i krvlju i slavom najverovatnije, iako mi to ne želimo. Nemojte da prosipate vašu krv između vas, zaklinjem vas da ne nosite oružje, da se ne ubijate, jer to je greh - rekao je Giška okupljenima.

Ratovi nisu bili jedino Giškino proročanstvo. Dan pre smrti pozvao je majku sa ratišta i rekao joj: "Nemoj da plačeš ako poginem". Istog dana u njen stan u Beogradu došao je jedan čovek i rekao joj da sina živog više neće videti.

Sledećeg dana (15.9.1991.) on je bio mrtav, a 16. septembra, na njegov rođendan, doneli su joj njegovo mrtvo telo.

(Telegraf.rs)