Dan koji mnogi zaboravljaju, a ne bi trebalo: Pre tri godine je uhapšen najveći monstrum u Srbiji

Tužne tri godine od kako nema Tijane Jurić

Imena Dragana Đurića (37), mesara iz Surčina i njegove žrtve, Tijane Jurić (15) iz Bajmoka kod Subotice, svi smo dobro zapamtili.

Na današnji dan, 2014. godine "završena" je agonija porodice Jurić, njihovih rođaka i prijatelja, i svih građana Srbije koji su pored srpske i mađarske policije, Evropola, Interpola, kao i međunarodnog sajta posvećenog nestaloj deci u Evropi, učestvovali u potrazi.

Preporučujemo

Porodici još teže 3 godine posle smrti male Tijane: Gore nam je nego prvog dana, hvala Srbiji što pamti moje dete

Evo šta u stvari znači usvojeni "Tijanin zakon"!

Tog dana uhapšen je zločinac koji je 13 dana ranije kolima udario malenog anđela Tijanu, zatim je krvnički tukao, skinuo, silovao i zakopao na deponiji.

Petanestog juna 2015. godine Viši sud u Subotici osudilo ga je na 40 godina zatvora. Međutim, bez obzira što je je za gnusan zločin dobio maksimlnu kaznu na robiji, uznemirena javnost zahtevala je da se uvode smrtna kazna.

Ipak, sve što smo dobili je "Tijanin zakon". Reč je o izmeni Zakona o policiji, kojim je predviđeno da policija u slučajevima nestanka lica, a po prijavi istog, bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje kako bi što efikasnije otkrila počinioce otmice, a nestalog maloletnika pronašla što pre.

Ubicu Tijane Jurić posećuje samo jedna osoba, a ona je ŽENA: Evo šta u zatvoru radi jedan od najjezivijih monstruma ikada

Pokrenuto je i nekoliko akcija i inicijativa. Igor Jurić, inicirao je Fondaciji koja će poneti ime njegove tragično ubijene ćerke, iz koje je stiglo nekoliko predloga: predlog za propisivanje kazne doživotnog zatvora za krivično delo teško ubistvo za ubice i silovatelje dece, nemoćnih lica i trudnih žena; predlog propisivanja zabrane sudu da optuženima kaznu ublaži ispod zakonskog minimuma od 10 godina zatvora, kao i zabranu uslovnog otpusta osuđenima za krivična dela sa izdržavanja kazne zatvora.

Đurić, inače rođeni Zrenjaninac, živeo je u selu Aleksa Šantić, u blizini Bajmoka. Ovaj kasapin, težak više od 100 kilograma i visok više od dva metra, radio je u jednoj mesari u Beogradu, gde je u miru, bez trunke kajanja, pravio kobasice i u trenutku kada je šest policajaca došlo da ga liše slobode.

On ih je odveo do improvizovanog smetlišta uz lokalni put koji vodi od Svetozara Miletića prema Čonoplji, na 23 kilometra od mesta na kojem je Tijana oteta u Bajmokum gde je demonstrirao hladnokrvnost i nimalo nervoze.

Đurić je priznao svirepi zločin, od kada se nalazi u zatvoru u Padinskoj Skeli. Tamo ga posećuje samo majka.

(S. I)