Dečak (12) kome su se udavili brat i deda: Video sam kako tonu na dno reke, ni sam ne znam kako sam se spasao
Stariji i korpulentniji Mihajlo, za koga kažu da je bio dvometraš, pružio mu je ruku, ali se usput okliznuo i zapao u još veću nevolju. Sve je sa obale video deda, koji je ne mareći za sebe uskočio da pomogne unucima. I nije više izašao
- Ni sam ne znam kako sam se spasao iz vode. Noge me nisu držale kada sam se dokopao obale. Povikao sam u pomoć i dotrčali su neki ljudi, ali ni dede ni brata više nije bilo u vidokrugu. Znam da sam video kako tonu na dno reke, ali ne sećam se kako sam došao kući... - priča vidno potreseni Marko Simić (12) iz Salaša Crnobarskog za Večernje novosti, opisujući kako su se uoči Petrovdana, u ataru Padine, u Drini utopili njegovi brat Mihailo (14) i deda Stojan (63).
Preporučujemo
Advokat uhapšenih Srba na Zakintosu: Pokojni Henderson je PUNOM FLAŠOM udario Dušana i razbio mu glavu!
Detalji tragedije u Doljevcu: Brat je sestri pokušao da otme tuš, ali je shvatio da im nema pomoći
Prema prvim rezultatima istrage, dečaci su se kupali na takozvanoj "živoj vodi", kako meštani nazivaju drinsko korito na mestu gde reka teče. Mlađi Marko je išao ispred i odjednom je propao u vir od eksploatisanja šljunka.
Stariji i korpulentniji Mihajlo, za koga kažu da je bio dvometraš, pružio mu je ruku, ali se usput okliznuo i zapao u još veću nevolju. Sve je sa obale video deda, koji je ne mareći za sebe uskočio da pomogne unucima. I nije više izašao. Zahvaljujući Stojanovoj hrabrosti, iz plahovite reke nekako se izbavio dvanaestogodišnji Marko...
Nema ništa gore nego da kuća u jednom danu ostane i bez domaćina i bez naslednika, kažu meštani Salaša Crnobarskog posle nesreće koja je zadesila Simiće.
Markova i Mihailova majka Aleksandra jedva se drži na nogama. Teši je njena majka koja je posle tragedije skoro dotrčala iz obližnjeg Banovog Polja, odakle je Aleksandra rodom. Da plače ne sme, jer Marko pomno prati svaki njen pokret i ide za njom sve u stopu. Kaže, potresao se još gore jer je neobazrivo, pred njim, rekla kako će da se ubije od tuge.
Foto: Telegraf, AP/Tanjug
- Saznala sam dok sam u Petlovači na njivi brala krastavčiće. Dovezli su me do kuće, a iz auta me na rukama izneo brat. Ima četiri meseca kako je Mihajlo počeo da trenira košarku u Šapcu. Svi su ga u selu voleli. Uvek se smešio i bio dobre volje, a sad ga nema više - priča Aleksandra kao za sebe, a onda se okreće mlađem sinu: "Šta je, Maki? Dođi ovamo!" Grli ga i plače.
Braća Simić su bila izuzetno povezani i stalno zajedno. Kako će Marko preživeti nedostatak brata, to će samo njegovi ukućani znati. Ruke mu se tresu dok pokušava da nam, iz mobilnog telefona, pošalje bratovljevu sliku. Ne može... Odustaje... Predaje aparat rođaku.
Koliko su međusobno bili prisni, dečaci su isto tako voleli dedu Stojana.
U Mačvi svi znaju koliko je velika i bezuslovna ljubav i podrška između dede i muških potomaka. Baka Nada zato i kaže da se Stojan živ ne bi kući vratio bez dece. Priča i plače.
- Ili sa njima ili glavu daje! Takav je moj suprug. Ne bi se vratio bez Mihaila i Marka. A sin je, nesretni, otišao u grad da kupi šta ćemo da im obučemo. Spremamo sahranu, a još nismo sposobni da prihvatimo da ih više neće biti među nama - priča baka Nada kršeći ruke.
Kao da tragedija nije dovoljna, Nada se žali i na državne organe jer nisu naložili obdukciju Stojanovog tela, već samo tela malog Mihajla. Da bi mogli zajedno da ih sahrane, porodica je morala da plati pozamašnu sumu za smeštaj Stojanovog tela u kapeli na Novom groblju u Šapcu.
- Oni su se u istom momentu utopili i kako sad da ih sahranjujemo odvojeno?! U dva dana, dve sahrane? Zajedno su otišli u vodu, zajedno će i u zemlju - rekla je ona.
(Telegraf.rs / Večernje novosti)