OPROŠTAJNO PISMO KRIJE SVE ODGOVORE: Ovo je prava istina o samoubistvu mladića (19) u Novoj Pazovi!

Nesrećni mladić je ostavio oproštajno pismo, pesmu koju je napisao 28. jula, koju je njegov prijatelj pročitao na sahrani umesto govora

Više od sto prijatelja i članova porodice okupili su se danas na Novom groblju u Novoj Pazovi kako bi ispratili Uroša Dikića (19), koji je poginuo kada ga je pre dva dana udario voz.

UROŠ DIKIĆ NAPISAO OPROŠTAJNO PISMO PRE MESEC DANA: Sahranjen mladić (19) koji se bacio pod voz u Novoj Pazovi

Preporučujemo

Nesrećni mladić je ostavio oproštajno pismo, pesmu koju je napisao 28. jula, koju je njegov prijatelj pročitao na sahrani umesto govora, piše Blic.

- Misli su razbacane ali je složena odeća, nešto čudno osećam od prvog dana proleća. Kada majka vidi mrtvog sina, kako će da se oseća, zapali stihove i slike da te ništa na mene ne podseća. Još jedno rano jutro opet sam zaplakao, da li ima nade za raj, ili je sve pakao... Opet sam budan još jednog ranog jutra, iz noćne more ću se probuditi i sutra. Nastaviću nepoznatim ulicama da lutam, nastaviću tablete da gutam. Nastaviću po tvojim vratima sve jače da lupam - čitao je njegov prijatelj, a grobljem su se prolamali jauci i plač.

UROŠ DIKIĆ SE BACIO POD VOZ! Užasna nesreća u Novoj Pazovi!

U jednom stihu, Dikić je napomenuo da je pesmu napisao 28. jula, a plač se prolomoio još jače, kada su svi shvatili da je u pitanju oproštajno pismo.

- Ovaj tekst pišem 28. jula, dana kada sam ponovo spoznao šta je to ljubav. Bože, pitam se da li će žaliti zbog mog rasula... Kevo, nemoj više da me posećuješ, samoj sebi zadaješ bol i mene povređuješ, još više nego što sam povređen, zar ne primećuješ... U moru lažnih suza, obešen ću stolicu nogom oboriti... Sanjam ljude okupljene u crnom, crninom su prekriveni stolovi, i moji đonovi. Oko mene su popunjeni grobovi. Okovi su me zarobili, i teški lanci, nekada bližnji, su mi postali stranci... Ovo je istinita priča, ovde se ne radi o bajci, ovo je priča o tome gde završavaju samci - reči su kojima se pesma završila, a Uroševa majka više nije mogla da stoji na nogama. Pala je pored belog kovčega svoga sina i tiho ponavljala: "Mali moj dečak, mali, mali, mali moj dečak..."

Dikić je kobne noći bio sa drugovima nedaleko od Železničke stanice u Novoj Pazovi, kada se u jednom trenutku udaljio od njih kako bi pozvao devojku, s kojom se posvađao. Posle razgovora i kraće rasprave, izašao je na prugu, gde je stao ispred voza koji ga je udario, na oko 50 metara od prelaza preko pruge, u pravcu ka Batajnici.

Pretpostavlja se da se mladić ubio zbog rasprave sa devojkom, međutim njegovi prijatelji su to juče negirali. Kako kažu, njegova porodica nije imala problema, ali nisu bili u stanju da govore za medije zbog tragedije koja ih je zadesila.

(Telegraf.rs / Blic.rs)