Ovi papiri su otrovni, a svakodnevno ih koristimo: Među njima su i izveštaji s bankomata
Toksični su i brojevi u redu za čekanje, parking-kartice, putarine i računi za plaćanje u javnom prevozu
Svi smo čuli upozorenja da fiskalni računi sadrže opasnu supstancu bisfenol A, da bi odmah po rukovanju njima trebalo da operemo ruke i da ne bi trebalo da ih stavljamo u kese sa hranom, ali ono što nismo znali je da računi nisu jedini papirići kojih bi trebalo da se čuvamo.
U istraživanju naučnička Univerziteta Masačusets utvrđeno je da su osobe koje su rukovale papirom koji se koristi na bankomatima, više od dva sata i bez rukavica, u urinu imale povećan nivo bisfenola A.
Ovo hemijsko jedinjenje koristi se i u papiru za potvrde na bankomatima, POS automatima u supermarketima, što znači da je većina ljudi često u kontaktu sa njim, a to nije bezopasno.
Da stvar bude bizarnija, banke nam uslugu štampanja ovog papira najčešće naplaćuju.
Bisfenol A su naučnici već ranije povezali sa hormonskim poremećajima, problemima sa začećem i razvojem mozga kod male dece. Za ovu supstancu dokazano je da može da ometa rad endokrinog sistema, da može da izazove alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa, kao i da dovede do teškog oštećenja oka.
Osim što se nalazi na fiskalnim računima i izveštajima sa bankomata, Bisfenol A može se pronaći i u konzerviranoj hrani, nekim tkaninama i u u tvrdoj plastici poput one koja se koristi za bočice za decu. Toksični su i brojevi u redu za čekanje, parking-kartice, putarine i računi za plaćanje u javnom prevozu.
Bisfenol A se sa papira prenosi direktno preko kože. Deo hemikalije se može skinuti sa kože ako ubzo nakon dolaska u dodir sa ovom materijom operete ruke, ali ako to ne učinite odmah, koža apsorbuje bisfenol A.
Zato, ako već morate da uzimate izveštaje sa bankomata, stavite ih u novčanik, najbolje u pregradu koja će biti namenjena samo za fiskalne račune i izveštaje sa bankomata i POS terminala. Takođe, ne stavljajte ih u kese sa hranom, pogotovo ako ćete je jesti u sirovom stanju.
Dok se u EU toleriše maksimum 0,02 odsto ove materije, u našim računima ima je i do 45 puta više - od 0,63 do 0,91 odsto.
(G. Avalić)